Јапан диже морски зид против цунамија

Противници зида против цунамија, чија изградња би коштала 820 милијарди јена (6,8 милијарди долара) сматрају да ће огромна бетонска баријера угрозити еко-систем мора, али и видик, омести риболов од којег живи већина становника, а заправо веома мало учинити да заштити људе који приликом цунамија најчешће беже у више делове, преноси Бета.

С друге стране, присталице зида кажу да је он нужно зло, које ће истовремено обезбедити и нова радна места, бар на неко време.

У северној рибарској луци Осабе, становници су љути због бетонске баријере високе 12,5 метара која им заклања поглед на море.

„Истина је та да то изгледа као затворски зид“, рекао је љутито 46-годишњи Казутоши Мусаши, који је пре цунамија 2011. године живео на обали мора, а након тога се преселио у унутрашњост.

Јавни радови на изградњи морског зида, како оцењује агенција АП, главна су стратегија владајуће Либерално-демократске партије и њених присталица у великим компанијама, а локални званичници намеравају да следе те планове.

Парадокс сличних пројеката, међутим, према оцени стручњака, јесте да, док њима може да буде донекле смањена потенцијална штета, они истовремено могу да људе учине неопрезнијима, а то може да буде велики ризик дуж обале, која је посебно на мети цунамија, морских олуја и других природних катастрофа.

Неки од 18.500 људи који су умрли или нестали после земљотреса и цунамија 2011. године нису уопште чули упозорења и побегли на време, истиче АП.

Цунеаки Игући био је градоначелник Ивануме, градића који се налази јужно од највећег града тог региона, Сендаја, када је цунами, изазван земљотресом магнитуде 9,0 погодио ту обалску област.

Морски зид висок 7,2 метра, изграђен неколико година раније да би се успорила ерозија плажа у Ивануми, успео је да ослаби водену стихију, што су учинила и стабла борова засађена дуж обале, али је она ипак задрла пет километара у копно.

Путници и особље гледали су са виших спратова и крова аеродрома како таласи носе аутомобиле, зграде и летелице, као и целе куће у густо насељеној области уз плажу.

Градић је након тога поправио оштећења на морском зиду, али не планира да повећа његову висину.

Уместо тога, Игући је био један од првих локалних званичника који је подржао план бившег премијера Морихира Хосокаве да се засаде шуме мешаног дрвећа дуж обале, на високим бедемима од земље и ђубрета, како би се помогло стварању живог „зеленог зида“ који би опстао и пошто би се веће бетонске конструкције урушиле.

„Не треба нам виши морски зид. Оно што нам је потребно јесте да се сви на време евакуишу. Најбезбедније за људе је да живе на вишој надморској висини, као и да им кућа и посао буду на различитим локацијама. Ако то постигнемо, не морамо да имамо 'велики зид'“, нагласио је Игући.

И супруга премијера Шинза Абеа противи се градњи бетонског зида дуж североисточне обале Јапана.

Она је прошлог септембра у говору у Њујорку оценила да зидови могу да онемогуће становнике обалских крајева да примете цунами који се приближава и побегну на време, и додала да би и њихово одржавање могло да буде скупо за све малобројнију обалску популацију.

„Оно што желим да нагласим јесте да, без обзира на то шта људи покушавају да створе, неће победити природу, тако да ми људи треба да нађемо начин коегзистенције с њом. Побећи када се појави опасност је најважнија ствар да би човек сачувао живот“, закључио је један локални лидер.