„Реизградња“ Колосеума поделила Италију

Римски амфитеатар, који је подигнут 80. године, некада давно је имао дрвени под прекривен песком који је заклањао бројне пролазе и тунеле којима су гладијатори улазили и излазили из арене, а који је склоњен током ископавања, крајем 19. века.

Недавни предлог археолога Даниелеа Манакорде да се под поново постави, одушевљено је подржао министар културе Дарио Франческини.

„Заиста ми се допада идеја археолога Манакорде да се Колосеуму врати арена. За то је потребно само мало храбрости“, поручио је путем Твитера Франческини, преноси АФП.

Намера је да се арена користи за културна дешавања и концерте, па чак и за оживљавање гладијаторских спектакала.

Простор испод арене, првобитно испуњен комплексним лифтовима и дизалицама помоћу којих су подизани и спуштани реквизити, сценографија и кавези са животињама, могао би да буде претворен у музеј.

„То је изводљиво. Не би требало да буде већих проблема, мада ће бити потребно да се обаве исцрпна истраживања, јер треба решити нека комплексна питања“, изјавио је Адриано Ла Ређина, бивши надзорник римских археолошких ископина.

Ла Ређина је напоменуо да је, иако тако не изгледа, Колосеум стамени споменик, саграђен као стадион који може да прими на десетине хиљада посетилаца.

Нису сви, међутим, убеђени у то. Салваторе Сетис, професор класичне археологије и бивши директор италијанског Савета за културно наслеђе, сматра да се Италија суочава са крупним економским проблемима, те да не би смела да се упушта у један такав пројекат.

„Живимо у драматичном тренутку за наше културно наслеђе. У таквој ситуацији, не верујем да је враћање пода Колосеуму од приоритетног значаја“, истакао је Сетис.

Колосеум је највећи амфитеатар који је саграђен у доба Римског царства. Висок 48,5 метара, једна је од главних туристичких атракција Рима коју годишње посети више од шест милиона људи.

Дуго одлагана рестаурација 2.000 година старог споменика започела је прошлог септембра и требало би да се заврши 2016.