Шведски „град гвожђа“ биће три километра источно

Не дешава се баш често да се цео град пресели, али баш селидба је једино решење за шведски град Кируну.

„Ово је дистопијски избор“, каже Кристер Линдштет из компаније „Бели архитекти“ – стокхолмске фирме којој је поверен задатак померања града и његових 23.000 становника даље од џиновског рудника гвожђа, који великом брзином гута земљу под градом.

„Или ће рудник престати да ископава руду што ће многе оставити без посла – или град мора да се сели. У противном га чека сигурно уништење“, објашњава Кристер.

Кируну је 1900. године основала компанија „Луосавара-Кирунавара“, а град је временом постао изузетно просперитетан због огромних залиха руде гвожђа високог квалитета.

Сада Кируну прети да уништи рудник због којег град је основан и који је грађанима омогућио добар живот. Узрок постојања и богатства Кируне сада је главна егзистенцијална претња.

„Живимо у симбиози. Град је овде због рудника. У противном, нико нормалан не би овде направио град“, искрено и помало шаљиво наводи заменик градоначелника Миклас Сирен.

Шест Ајфелових торњева дневно!

Налазећи се 145 километара унутар арктичког круга, Кируна има изузетно оштре зиме са мало сунчеве светлости и просечним температурама од минус 15 степени. Али резерве магнетита привлаче људе да се ту доселе.

Ако се има у виду развој грађевинарства последњих деценија, онда не треба да чуди што је тај рудник постао највећи рудник гвожђа на свету, који учествује са чак 90 одсто производње руде тог метала у Европи.

Илустрације ради, из дубоких окана испод Кируне дневно се извади руде довољне за градњу шест Ајфелових торњева! Огромне резерве руде простиру се четири километра у дужину, око 100 метара у ширину и два километра у дубину.

Рудник годишње просечно произведе око 26 милиона тона руде гвожђа, а 2011. године је, примера ради, зарадио чак 1,6 милијарди евра!

Пре тачно десет година, компанија је саопштила становницима да су дани Кируне на месту на ком се налази одбројани. Нова окна ће морати да буду пробијена у правцу града, а њихова експлоатација ће довести до урушавања тла и зграда. Од тада се већ појавило неколико пукотина на ободу града.

Исељење до 2033. године

Након неколико година планирања, градске власти су коначно обелоданиле план. „Замислите град као стоногу која се полако креће новоизграђеном главном улицом све док се и последња зграда не склони из зоне опасности до 2033. године“, каже Линдштет. 

Нови централни трг већ се гради три километра источно, заједно са кружном градском већницом, коју је дизајнирао дански архитекта Хенинг Ларсен.

Двадесет кључних зграда је одабрано да буду расклопљене и састављене део по део на новом локалитету. У те грађевине спадају симболи града као што су црвена дрвена црква из 1912. године (која је у једном избору проглашена за најлепшу шведску грађевину) и гвоздени торањ са звоном који ће стајати испред нове већнице.

Рударска компанија је одвојила око 400 милиона евра за пројекат, који ће укључивати и градњу школа, ватрогасне станице, тржног центра, библиотеке и спортског центра.

Ипак, становнике највише интересује где ће живети.

„То још треба да се одлучи“, каже Кристер, додајући да су људи навикли на ниске трошкове становања и велике приходе, али да ће се то у будућности мало променити.

За сада је познато да ће ЛК платити становницима тржишну цену њихових домова уз додатних 25 одсто због пресељења.