Tражили ђавола?

Порекло „Врата пакла“ у Туркменистану, тачније кратера Дервезе, предмет је вишегодишњег спорења међу стручњацима, но, теорија која је највише прихваћена у свету је да су „творци“ совјетски геолози који су пре више од четири деценије били ту у потрази за гасом.

Углавном, рупа пречника 70 метара и дубине 30, лоцирана је на пољу природног гаса у провинцији Ахал, шестом по величини природном резервоару на планети, пише британски Гардијан.

Џорџ Курунис, канадски истраживач, прва је особа за коју се зна да се спустила у ову рупу.

Било је то прошле године, али су се фотографије ове авантуре тек сад појавиле на сајту Националне географије, која је делимично и финансирала ову експедицију.

Циљ спуштања је био да се узму узорци тла са дна, не би ли се установило да ли било какав облик живота постоји у тако суровим условима.

„Прича о томе како је кратер настао је на неки начин мистерија, и слично место не постоји на Земљи“ рекао је Курунис за Националну географију. „Веома је јединствено – нигде више на свету нема рупе у којој гори метан који под притиском избија из тла.“ 

Овај пројекат је планиран 18 месеци. Тим је направио специјалан систем сајли изнад једног кањона, где је Курунис вежбао спуштање. Чак су га и холивудски стручњаци за специјалне ефекте „палили“ неколико пута, да не би паничио када се нађе у таквом окружењу.

Да би поднео ту врелину, Курунис је носио специјалан апарат за дисање, одело отпорно на топлоту и посебне везове од кевлара да се не би истопили у „паклу“.

Канадски стручњак је своје искуство упоредио са спуштањем на другу планету. Описао је то као „колосеум хиљада малих пламенова који заједно звуче као млазни мотор“!

„Осећате се врло сићушно и веома рањиво на таквом месту.“

Тим је задовољан резултатима експедиције – верују да им је помогла да прикупе податке који ће послужити будућим мисијама у свемир, које буду тражиле знакове живота изван Сунчевог система.

„Нашли смо неке бактерије које живе на дну и уопште им не сметају високе температуре. А назанимљивији податак је што их нема нигде у тлу које окружује кратер!“, истакао је Курунис.

„Изван наше соларног система постоје планете на којима су слични услови као у овој јами, и ово би нам могло помоћи да проширимо видике, односно, број места на којима бисмо могли да тражимо живот изван нашег система.“