Свет 2025. године, без пластике, са телепортацијом!

„Томсон Ројтерс“ објавио је истраживање Свет 2025. године: Десет највећих иновација, у којем се прогнозира у ком ће се смеру човечанство кретати.

Истраживање су вршили тако што су прикупљали податке о патентима и научну литературу. Одредили су десет најактивнијих научних подручја према цитатима и објављеним радовима на својој научној мрежи Sciencewatch, али и подручја са највећим бројем патената.

Дубљу анализу применили су на подручјима где су видели да постоји највећи комерцијални и научни интерес.

„Не тврдимо да имамо кристалну куглу, али имамо следећу најбољу ствар - научну литературу и попис патената. Када се све то заједно анализира, подаци дају фасцинантан увид у иновације које ће мењати наш живот у будућности“, истакао је Базил Мофат из „Томсон Ројтерса".

Сунце главни извор енергије

Напредак технологије и система за прикупљање и претварање соларне енергије у електричну, постаје већ далеко важније питање за све већи број људи, а не само за оне еколошки одговорне.

За 11 година методе за прикупљање и претварање соларне енергије биће много ефикасније, а Сунце ће бити примарни извор енергије.

Тестирање телепортације

Захваљујући истраживању у тражењу Хигсовог бозона, ова научна област је „експлодирала", а квантна телепортација све је чешћа.

Упркос томе што се извештају наводи да ће се до 2025. године та технологија тестирати, до телепортације људи човечанство ће морати још да сачека.

Дигитална повезаност

Од најмањих личних предмета до највећих континената, све ће бити свуда дигитално повезано као резултат све напреднијих полупроводника, 5-г технологија и бежичних мрежа, електричних кондензатора и других иновација.

На нашу сваку жељу реаговаће све што нас окружује и неће бити битно где живите јер ће и најудаљеније фарме имати инфраструктуру као развијени градови.

Модификација гена и спречавање дијабетеса

Захваљујући расту знања око деловања молекула и гена и како се тим процесима може манипулисати промениће из темеља поље превенције болести.

Дијабетес типа 1 и 2 и друга метаболичка обољења моћи ће да се спрече зато што ћемо боље разумети како РНК преноси информације између протеина и ДНК, па ће исправљање гена постати стварност.

ДНК мапирање при порођају

Анализа људског генома и даље је једно од најактивнијих подручја научног истраживања.

Напредак нанотехнологије, анализе ћелија, обраде података довешће до тога да ДНК мапирање при порођају постане уобичајено, али и део годишњег систематског прегледа.

Сигурнија борба против рака

Лекови за борбу против рака биће далеко прецизнији па ће се везивати уз специфичне протеине и користиће антитела покретајући одбрамбене механизме.

То ће знатно смањити штетне утицаје лекова на пацијенте, какве људи доживљавају хемотерапијом.

Збогом, пластико!

Бионанокомпозити који се темеље на наноцелулози биће потпуно разградиви што ће избацити амбалажу у чијој се производњи користи нафта.

Тиме ће се потпуно прекинути производња пластичне амбалаже, што ће имати великог утицаја на животну средину.

Небом ће летети електрични авиони

Начин превоза ће умногоме зависити од напретка на пољу складиштења енергије и повећања ефикасности батерија. Осим што ће то умногоме променити аутомобилску индустрију, даће и велики подстрек новој класи путничких авиона.

Због развоја лаких и чврстих материјала биће прављене и мање летелице којима ће моћи много лакше да се маневрише, а у 21. веку пилотска дозвола постаће нови знак зрелости.

Искорењивање глади

Напредак у технологији осветљавања и генетски модификованих усева обезбедиће да производња хране буде довољно да задовољи потребе свих становника планете.

Развој ОЛЕД, ЛЦД и плазма технологије омогућиће емитовање светла одређене таласне даљине које ће подстицати раст, а модификовани усеви биће отпорнији на болести и штеточине.

Ефикасност у борби против деменције

Разумевање људског генома и генетских мутација побољшаће откривање и превенцију неуродегенеративних болести попут деменције и Алцхајмерове болести.

Садашња истраживања фокусирана су на откривање патогених хромозома који утичу на појаву болести. То ће помоћи научницима да исправе генетске грешке.