Заборављени совјетски лунарни програм

Након што је мисија спуштања човека на Месец пропала, совјетски лунарни програм је мање-више заборављен. Ипак, у московском Институту за авијацију сачувани су ретки примерци свемирских летелица, укључујући и ону која је требало да слети на Земљин сателит.

Совјетски научници су били испред својих америчких колега на пољу истраживања свемира и Месеца пре него што је Џон Кенеди обећао да ће САД спустити човека на Месец. СССР је 1959. године на Земљин сателит спустио „Луну 2“, а до 1966. године већ су лансирали сателит који је кружио око наше планете.

Као и њихове колеге у САД, совјетски научници су развили сличан приступ спуштању човека на Месец, који је подразумевао неколико етапа, као и модуле за кружење у орбити и спуштање на Месец.

Совјетски модули су били мање сложени и далеко мањи и лакши како би надоместили то што су имали слабије ракете.

Фотографије из московског института показују „ЛК“ модул, који је требало да слети на Месец. Упркос томе што подсећа на амерички модул, постоје и велике разлике.

Како би био лакши, у „ЛК“ је могао да стане само један астронаут, који је сам требало да наводи летелицу и слети је на површину Месеца.

За неуспех совјетског лунарног програма постоје бројни политички, научни и финансијски разлози. Нил Армстронг је направио први корак 20. јула 1969. године претекавши совјете у трци на Месец. Имали су опрему и искуство, али нису имали ракете.

Слетање на Месец захтевало је командни модул и онај за слетање. Оба су изузетно тешка и захтевају много потиска како би били лансирани у орбиту. Совјети су планирали да користе ракету Н1, али два пропала покушаја 1971. и 1972. године довела су до тога да се обустави цео програм спуштања човека на Месец.

Због успеха Насе 1969. године, СССР је одлучио да је програм непотребан и да новац не треба више улагати у то, а преостали делови лунарних модела су или уништени или расходовани, као што је случај са овом изузетном колекцијом у московском институту.