Пацифик скрива подводне Алпе

Са дна Тихог океана уздиже се на стотине хиљада подводних планина, од којих је до сада истражено једва 300. Уколико би се више средстава издвајало за скупа подводна истраживања, то би значајно допринело развијању различитих научних грана и сигурно „изродило“ сензационална открића.

Једна од њих је подводна планина „Близнакиње“ (Las Hemelas ). Њени врхови, до сада ретко виђени изблиза, уздижу су са дна Тихог океана близу Кокосовог острва, 500 километара југозападно од рта Кабо Бланко у Костарики. Највиши врх је висок око 2.300 метара.

Подводни врхови обично настају када се вулканске планине уздигну са морског дна, али не стигну до површине. Оне које се подигну изнад морске површине постају острва.

Научници процењују да постоји око 100.000 подводних врхова који су високи најмање један километар. Али ако укључимо и остале, почев од брежуљака до планинских масива, можда их има чак и милион.

Занимљиво је да је у Јужноафричкој републици сасвим случајно откривен огроман подводни планински венац, који по висини подсећа на Алпе. Највиша тачка налази се на висини од око 5000 метара, а импресивна је и ширина појединих масива - један је дугачак чак 140 километара.

До сада смо видели врло мало ових дубинских оаза живота. Од свих подводних планина биолози су истраживали свега неколико стотина.

Вероватно постоје детаљније мапе површине Марса, него неких забачених делова океанског дна.

Научници немају често прилике да из прве руке истражују обронке подводних планина, па чак ни оне врхове који су ближи површини.

То је један живи лавиринт корала, сунђера и горгонија око којих круже јата риба. Неке од њих, као што је атлантска слузоглавка (Hoplostethus atlanticus), могу да живе и преко сто година.

У тако богатом животном окружењу можда има и нових врста, од којих би се могла добити нека нова хемијска једињења за лечење болести.