Јадран никад гушћи!

Тим од петнаестак океанографа из Хрватске, Италије и Словеније истраживао је Јадранско море током протекле две године и разултате објавио у међународном научном часопису Океан сајенс.

Мерења су показала до сада највећу познату густину воде у Јадрану од 30,6 килограма на 1000 литара. Такође, забележена је најнижа температура воде од 3,9 степени Целзијуса на дубини од 24 метра у Тршћанском заливу.

Салинитет у северном делу Јадранског мора повећао се до 38,5, што је највећа икад забележена концентрација соли у том делу мора.

Снажна дуготрајна бура покренула је изузетно хладну и густу воду у Тршћанском заливу, као и њено струјање уз морско дно према јужном Јадрану, објашњава доктор Ивица Вилибић са Института за океанографију и рибарство у Сплиту.

„Морска струја је према нашим проценама достигла брзину између 30 и 40 центиметара у секунди, што је за ветар с чијом се брзином сусрећемо свакодневно можда мало, али је за морске струје веома много“, додао је Вилибић.

Струја је пре две године за две до три недеље дошла до Јабучке котлине и успорила док је није напунила, а потом наставила према југу, па је идућа три до четири месеца снажно утицала на океанографска дешавања, не само Јадранског, него и источног дела Средоземног мора, наводе научници.

Осим у Јабучкој котлини она је напунила и приобалне делове источног Јадрана, где се хладна вода задржала и до годину дана. Стручњаци су помно пратили услове настанка и кретања тих струја.

Поред снажног деловања струја, формирању тако густе воде допринео је смањени доток јадранских река, на првом месту реке По.

Професор на ПМФ-у Универзитета у Загребу Дамир Виличић напомиње да је бура важна за развој морских организама.

„Бура обогаћује дубине Јадрана кисеоником, што је важно за његов живи свет“, објаснио је Виличић.

Снагу источнојадранске улазне струје мења десетогодишња јонска осцилација, која омогућава допремање богатије воде из западног дела Средоземног мора у Јадран.