„Фићиних“ других пет минута славе

„Фића“ или „застава 750“, који се по лиценци „Фијата“ производио у Крагујевцу пуне три деценије, био је ауто који је незванично сврстан у националну класу, о којој је снимљен и култни филм.

Хоби којим је почео да се бави пре неколико година, сада је за Мирослава Каранца посао од којег може да прехрани породицу.

Пошто је морао да затвори ауто школу, одлучио је да споји љубав са корисним занатом и тако се упустио у рестаурацију „фића“ у фабричко стање.

„Наравно, и даљу дистрибуцију по земљама Европске уније. Пошто су ми долазили купци са свих страна, тражили су да откупе те моје 'фиће' и онда сам дошао на идеју да почнем то да радим“, открива овај репаратор „фића“.

Мирослав Каранац тврди да купци нису само наши гастарбајтери, већ и страни љубитељи аутомобила, који су осим аутопутевима, широм света повезани и интернетом.

„Штета је што је у Србији доста тих аутомобила завршило у секундарним сировинама. Ја покушавам на све начине да их одржим, да их вратим поново у живот, а највише се продају на подручју Немачке“, открива Каранац.

Пошто се више не производи, оригинални делови за „Заставиног“ „фићу“, које Мирослав искључиво набавља, изузетно су скупи.

До фабричког изгледа потребно је шест месеци десеточасовног дневног рада. А када је тај посао готов, први сапутник је његова ћерка. Она је срећна амајлија за нови живот репарираног „фићка“, којег је неко већ давно отписао, али не и љубитељи олдтајмера.