Сат Милоша Обреновића на аукцији у Паризу?

Да ли је ово сат кнеза Милоша Обреновића?

Француски аукционари тврде да јесте. Приватни колекционар га је прошле године ставио на тржиште. Тражи 7.500 евра ономе ко жели да га има.

Прво је понуђен српским музејима. Још се чека одговор. Домаћи кустоси немају могућност да на основу фотографија процене веродостојност.

Пут и смештај у Паризу изгледа превише коштају. Због инертности, Србија би могла да остане без једног вредног експоната – наравно, под условом да је аутентичан.

Проценитељи из париске аукцијске куће „Експертисим“, која продаје часовник, убеђени су да је ово Милошев сат.

„Фабрика која је произвела сат, под овим именом је постојала само у периоду владавине Милоша Обреновића. После је променила име. Слово М као и потпис фирме су урађени у истом периоду кажу наши експерти, а ту је и грб српске државе из тог периода. Ми мислимо да је ово без сумње сат Милоша Обреновића“, сигурна је Дафни Аубе из аукцијске куће „Експертисим“.

Домаћи кустоси су овај сат видели само на фотографијама. Због грба који је био карактеристичан за епоху Михајла Обреновића нису сигурни да је у питању баш Милошев сат. Ако јесте, кажу, место му је место у постојбини. Шта их спречава да га врате?

„Свакој институцији која држи до себе и националној кући увек буде жао када нека ствар која се односи на личност од значаја за историју Србије оде у приватне руке, кад не заврши у државној институцији, међутим, ситуација је таква каква јесте да када не постоје услови да се реагује адекватно и на време, онда се најчешће дешава да такви предмети заврше управо тамо где им није место, заврше у рукама приватних колекционара, који после могу да покушају да га продају поново истој тој кући која је заинтересована по некој већој цени“, каже Слађана Бојковић, музејски саветник у Историјском музеју Србије.

Да је Милош волео сатове показују и документа до којих смо дошли у архиву Србије. Седам златних ручних часовника поручио је у Бечу. Само један је сачуван у музејима Србије. Непознато је када је поручен овај који је направљен у Швајцарској. Домаћи трговци уметнинама тврде: без драме, мало је купаца које сат интересује.

„Пошто ови не могу да продају ником другом сем Србима, и можда неком појединцу српском. Који ће после да да као свој легат нашем историјском музеју Србије. Могли би ови, пошто вероватно неће продати на аукцији, онда они да пошаљу Де-Ха-Елом, са осигурањем, па да наши овде проучавају, а не тамо“, сматра Дејан Поповић, директор аукцијске куће „Мадл Арт“.

И једначина на крају, овог пута са две непознате: можда је баш у овом џепу за време позирања почивао сат који се сад одмара у Паризу. И можда ће се већ за који месец вратити и наставити да куца у једној од ових просторија Милошевог конака у Београду.