Магија Старог континента ухваћена на фотографијама

Магловити и мистични шумски предели Европе вековима су служили као сценографија за бајке, басне и приче. Желећи да сачува магију тих предела у садашњем модерном свету, Килиан Шонбергер цео живот трага за путевима којима се ређе иде и истражује мало познате делове Старог континента. Резултат – истинска магија.

Фотограф Килиан Шонбергер цео живот истражује мање познате пределе Европе и трага за местима која испитују границу између сна и јаве, фантазије и реалности.

Резултат његових напора најбоље се види из последње серије фотографија, које изгледају као да су „извађене“ из снова.

„Толкинове књиге, попут Господара прстенова, инспирисане су старим европским митовима, легендама и бајкама. У филмовима су приказани прелепи и дивљи предели Новог Зеланда, али сам ја желео да пронађем сличне локације у Средњој Европи. Зато сам лутао и трагао за њима по Немачкој, Чешкој, Луксембургу и Аустрији“, објашњава Шонбергер.

Из те потраге настала је серија фотографија под именом Домовина браће Грим, у којима Шонбергер пажљиво користи комбинацију пригушеног светла и магле како би људима сугестивно наметнуо осећај да гледају призор из бајке.

Почевши са Дечјим и породичним причама, издатим 1812. године, Лудвиг Карл и Вилхелм Карл Грим сакупљали су и објављивали фолклор, посебно бајке које су показивале и одржавале аспекте германске културе и вере.

Бајке попут Црвенкапе, Ивица и Марице, Снежане и седам патуљака и Успаване лепотице потичу из европског фолклора.

„Као дете сам био дубоко фасциниран магијом тих прича. Сада када сам одрастао и живим у прилично великом граду (Келну) магија је нестала у мом свакодневном животу и зато покушавам да је у овај свет вратим путем фотографија“, наводо Шонбергер.

Осим што је фотограф, он је и географ, што му, како истиче, много помаже да у фотографијама пренесе много више од естетске лепоте предела.

Пре него што крене на пут, Шонбергер се детаљно припрема, узимајући у обзир настајање одређених предела, као и културне и историјске баштине.

Локације на које одлази често су забачене и руралне, а често користи народна предања, басне и локалне бајке како би пронашао скривене драгуље у густим шумама и неприступачним теренима.

Осим тога, када коначно пронађе право место, у стању је да чека данима на праве временске услове, јер, како каже, све мора да буде савршено.