Хоће ли Фејсбук прогутати интернет?

Друштвена мрежа Фејсбук основана је тачно пре десет година, 4. фебруара 2004. године, али ће тај интернет гигант рођендан прославити скромно и опрезно пратећи будуће трендове.

Фејсбук је у протеклој деценији прикупио фасцинантних 1,23 милијарде корисника, што је једнако броју становника друге најнасељеније земље света – Индије.

Та друштвена мрежа је, поред интернета, Википедије и Скајпа, један од најбољих примера за то како интернет омогућава „дисруптивне иновације“, односно оне иновације које уводе значајне промене у систему, пише британски лист Гардијан.

Попут интернета, Фејсбук је креација једног јединог даровитог визионара, Марка Закерберга. Међутим, то није била прва друштвена мрежа, па је зато занимљиво да се истражи зашто је баш Фејсбук испливао као доминантан играч на том тржишту.

Кад се пре десет година Фејсбук тек појавио, многи су га поредили првенствено са сајтом Мајспејс, али оно што га је издвајало међу другим сличним сајтовима био је, осим техничке виртуозности његовог оснивача, и његов почетни ексклузивитет.

Наиме, да бисте постали његов члан, морали сте да будете студент једног од најелитниjих америчких универзитета - „Харварда“.

Нешто касније се то проширило на друге универзитете у Америци, а на крају и на читав свет, али та почетна ексклузивност је много допринела привлачности сајта у очима нових корисника, који су желели да се придруже том „ексклузивном клубу“.

Након што се отворио према корисницима из читавог света, за Фејсбук је почео да важи Меткалфов закон, према којем ће друштвена мрежа, што има више корисника, постати привлачнија за људе који размишљају о томе да јој се придруже.

Откад је почео незаустављиво да расте, Фејсбук је постао објекат грозничавих спекулација у финансијском и медијском смислу. Пре него што је компанија изашла на берзу, спекулисало се углавном о вредности њених акција, а после тога се спекулације врте око тога да ли ће Фејсбук наставити да расте.

Медијске спекулације су читаво то време биле првенствено фокусиране на мистериозна бића позната као „тинејџери“. Од када је усвојена теза да на раст Фејсбука највише утичу млади људи, за које је познато да су хировити и често мењају интересoвања, вредност акција Фејсбука расте или пада у зависности од тога да ли тинејџери показују да им је он више или мање досадио.

Најновија теза говори о томе да тинејџере одбија чињеница да њихови родитељи, па чак и бабе и деде, све чешће отварају налоге на Фејсбуку.

Најважније питање, међутим, није да ли ће тинејџери окренути леђа Фејсбуку, него да ли ће то што све више одраслих постају његови корисници резултирати остварењем Закербергове визије поседовања „социјалног графикона света“, односно мреже онлајн друштвених конекција човечанства. Уколико се то оствари, наше друштво ће се наћи на потпуно непознатој територији, упозорава Гардијан.

Функционише као безбедносна агенција

Разлог за то јесте што је пословни модел Фејсбука једнак моделу америчке Националне безбедносне агенција (НСА). И једни и други користе надзирање и приватних и јавних активности појединаца на интернету како би извукли закључке о њиховом понашању.

НСА тврди да им то омогућује да уоче и спрече терористичке и друге незаконите активности, док Фејсбук тврди, мада углавном имплицитно, да интензивно надгледање онога шта раде његови корисници омогућава тој друштвеној мрежи да истовремено прилагоди своје услуге потребама корисника и да дође до прецизних информација које су потребне њиховим оглашивачима.

Разлика између НСА и Фејсбука је у томе да, иако је немогуће рећи да ли надзор који спроводи НСА представља исплатив начин за остварење њиховог циља, нема сумње да се Фејсбуку веома исплати да надзире своје кориснике. Та компанија је у три месеца закључно са 31. децембром 2013. остварила приходе од 2,59 милијарди долара, што је чак 63 одсто више у односу на исти период претходне године.

То је фасцинантан податак, имајући на уму да је ту компанију пре само десет година основао један студент „Харварда“ у својој соби у студентском дому.

Али, поставља се питање шта ће се десити у наредних десет година, наводи Гардијан и истиче да се то не може знати.

Лист указује да, једнако као што људи углавном не знају да интернет и веб нису исто, будући да је интернет глобална мрежа, а веб само једна од услуга коју интернет омогућава, тако многи данас мисле да је Фејсбук једнако интернет.

Зато би требало да нас забрину Закербергова постигнућа, упозорава Гардијан, указујући на опасност да та друштвена мрежа потпуно прогута интернет.