Како су авиони смањили свет

Првог јануара 1914. године П.Е. Фанслер купио је од америчког пионира авијације Томаса Беноиста „летеће бродове“, како би скратио дан и по дугачко путовање између градова на Флориди, Санкт Петербурга и Тампе, пише Би-Би-Си.

Из садашње перспективе његов потез и не би представљао ништа специјално, али утицај који је направио првим комерцијалним летом „летећег брода“ остаће упамћен.

Бивши градоначелник Санкт Петербурга Абрам Фејл олакшао је свој новчаник за тадашњих 400 долара (9.300 у данашњем новцу), како би имао част да буде први путник. Скромна летелица, способна да достигне брзину од тек 100 километара на сат, завршила је пут за 20 минута.

То је био скромни почетак новог доба ваздушног путовања. Тај један путник пре сто година учествовао је у покретању индустрије која сада превози осам милиона људи свакодневно, а у 2013. години премашила је бројку од три милијарде.

Руски „Сикорски Иља Муромет“, направљен 1913. године, имао је револуционаран дизајн, четири мотора и могао је да понесе 16 путника.

Ипак, све до 1935. године и конструисања легендарног „даглас ди-си 3“ ваздушни саобраћај био је прилично ограничен.

Од те године, међутим, „Дакота“ је, како је авион популарно назван, све променила. Осим што је био потпуно конструисан од метала и имао удобна седишта за путнике, што је омогућавало дугачке вожње, кабине и унутрашњост су биле потпуно изоловане од спољашњег притиска, дозвољавајући тако летове изнад облака избегавајући турбуленцију.

Развој комерцијалних летова застао је током Другог светског рата, због очигледних разлога. Ипак, невероватни развој ратних летећих машина, од двокрилаца до авиона на млазни погон за само шест година, имао је великог утицаја касније.

Око десет година након краја рата, тачније 1957. године, десило се нешто невероватно. Први пут је у једној земљи - Сједињеним Америчким Државама - више људи превезено ваздушним него железничким саобраћајем.

Убрзо је дошло доба млазног погона, а на сцену је тада ступила и Велика Британија са de Havilland Comet авионом, првом путничком летелицом на млазни погон која је прешла Атлантик октобра 1958. године. Само три недеље касније, „Боинг“ је избацио „707“.

„Али све до доласка широких путничких авиона седамдесетих година, попут „боинг 747", авио-индустрија није могла да понуди претерано економичан вид транспорта“, каже авиациони стручњак и писац Брус Хејлс Бартон, додајући да су већи авиони значили више седишта, што је даље довело до смањења цена карата.

На крају, Европа се укључила у трку са „Ербасом“, чији је модел „a320“ био први путнички авион са ауто-пилотом, што је по мишљењу стручњака унело много новина и допринело безбедности летелица.

Када се погледају модели „ербас а380“, тренутно највећа путничка летелица, а и „787 дримлајнер“ којег „Боинг“ спрема за небеску трку, невероватно је где је човечанство дошло за само 100 година и скромног лета на Флориди.