Тикталик, део еволуционе слагалице

Фосилизовани остаци животиње која је живела пре 375 милиона година откривају како су жива биће изашла из воде и почела да насељавају копно.

Докази о једном од кључних тренутака у историји живота на Земљи везују се за фосил Тикталика, животиње која је живела у слаткој води, расла до три метра у дужину и имала телесне особине како водених, тако и копнених животиња.

Иако су научници први фосил ове животиње пронашли 2004. године у северној Канади, тек одскора је детаљно проучена.

Шкрге, крљушти, пераја и плућа комбиноване са покретним вратом, изузетно јаким ребрима и грудним кошем и главом попут крокодила сврставају Тикталика на пола еволутивног пута између риба и четвороножних копнених животиња.

Нил Шубин, професор анатомије на Универзитету у Чикагу и вођа нове студије, каже да су тек у последњих годину дана потпуно проучили фосил. Животиња је имала велику, робусну карлицу, изражен кук и структурно ојачана дугачка задња пераја.

„Највише изненађује величина карлице. Карлица је била веома добро развијена и по овоме је јасно да су задњи удови већ тада коришћени у преласку ове животиње на копно“, каже Шубин.

Према његовим речима, сви у тиму су очекивали да задња пераја и карлица буду мали и неразвијени, али су доживели прилично изненађење.

„Ово је као прелазак са погона на предње точкове на погон на сва четири. Величина задњих удова код ове рибе нам говори да се еволуција и прелазак из воде на копно одиграла много раније од појаве тетрапода“, објашњава Шубин.

Нажалост, како наводи, још нису пронашли комплетну кост задњег пераја.

„Иако смо пронашли пет фосила Тикталика, још нисмо пронашли потпуно комплетну кост задњег пераја, јер су на свим пронађеним фосилима само делимично очуване. Тај део слагалице нам још фали како би потпуно одгонетнули порекло прстију на задњим удовима“, додаје научник.

Детаљи истраживања објављени су у листу Proceedings of the National Academy of Sciences.