Почела продаја увозних кола на Куби!

Слободна продаја увозних аутомобила званично је почела на Куби после пола века забране, али астрономске цене возила су запрепастиле и бациле у очај потенцијалне купце, преноси агенција Франс прес.

Просечна месечна зарада у земљи износи око 20 долара, а „пежо 4008“ се продаје за 239.500 долара (176.300 евра) код заступника у Хавани. Међутим, у каталогу произвођача наводи се да је основна цена овог аутомобила 46.000 долара (34.150 евра).

Такође се нуде и половна возила која углавном потичу из државног возног парка, по обесхрабрујућим ценама. Код другог заступника један „хјундаи соната“ из 2010. године продаје се за 60.000 долара, а „фолксваген пасат“ из исте године за 67.500 долара.

„Мислио сам да купим ауто, имао сам око 20.000 долара, али то је немогуће“, рекао је за Франс прес Доријан Лопез, консултант, запањен списком цена објављених код заступника Сасе, у кубанској престоници.

„Са овим ценама не само да не могу да купим кола, не могу чак ни да сањам о томе“, пожалио се кубански музичар Алфред Томпсон.

Кубанска влада је 19. децембра објавила да уводи слободну продају увозних возила да би, како је наведено, одговорила на „нову економску ситуацију“ и обновила редукован број возила у земљи, од којих две трећине чине стари амерички аутомобили из педесетих и совјетска кола из седамдесетих и осамдесетих година 20. века.

Према указу којим се објављује почетак продаје, најављено је да се успоставља систем пореза који ће подићи око 50 одсто увозне цене возила.

Са новим прописима укидају се такозване „писмене дозволе“ за куповину возила које је добијало неколико хиљада привилегованих Кубанаца.

Нема званичних података о возилима на Куби, али стручњаци верују да има око 60.000 америчких кола која још циркулишу.

Осим тога има совјетских „лада“ и „москвича“ из седамдесетих и осамдесетих и мало савременијих, углавном азијских возила увезених за владу.

„Кадилаци“, „крајслери“ и „олдсмобили“ у одличном стању се и даље могу видети како превозе туристе по Хавани.

Промене око увоза су део напора председника Раула Кастра да постепено либерализује кубанску привреду совјетског типа.