Тешко иду жене у маринце...

Више од пола жена у америчким маринцима не могу урадити три згиба што је минимум по стандарду који је требало да ступи на снагу почетком ове године.

Због тог проблема је Корпус морнаричке пешадије САД предложио одлагање стандарда који је био и део процеса за интеграцију жена у борбене јединице.

То одлагање је довело до жустре дебате у војсци да ли су жене довољно физички снажне за неке од послова у војсци, будући да би за жене требало да до 2016. да буду отворена и места у борбеним тимовима.

Командант маринаца Џејмс Амос жели да људи који воде обуке наставе да прикупљају податке и осигурају да женама маринцима буде пружена најбоља шанса за успех, рекла је портпаролка маринаца Морин Кребс.

Почевши од ове године, све жене маринци би требало да буду способне да ураде најмање три згиба на годишњем прегледу физичке припреме, а осам за савршену оцену. Нови стандард је испробан 2013. на женама регрутима у Јужној Каролини, али је само 45 одсто жена испунило тај стандард, рекла је Кребсова.

Верује се да је за згиб потребна снага мишића која је неопходна за обављање уобичајених задатака попут пењања уза зид или конопац, или ношење тешке муниције.

Званичници сматрају да не постоји медицински ризик од ступања на снагу новог стандарда, али да постоји велика опасност од смањења броја жена међу регрутима или чак одласка жена која су већ у служби, објаснила је Кребсова.

Одлука да се суспендује предвиђени стандард је „јасан показатељ“ да планови за стављање жена у борбене тимове неће функционисати, рекла је Илејн Донели, председница конзервативног Центра за војну спремност и оштра критичарка примања жена у пешадију.

У јесен 2012. само две жене из маринаца су се пријавиле за обуку за пешадијске подофицире у бази у Вирџинији и обе нису успеле да је заврше.

Следеће јесени три жене су постале прве које су у Јужној Каролини завршиле курс за подофицире. Оне су прошле исте тестове као и мушкарци, међу којима је марш од 19 километара с 36 килограма опреме.