Arheološki lokalitet Drenovac krije neolitski megalopolis

Neolitski megalopolis, tako stručnjaci nazivaju lokalitet Drenovac. U zaštitnom balonu su četiri stambena objekta. Centralno mesto u kućama iz tog doba zauzimaju peći za pripremu hrane i zemljani stočići. Nekoliko stotina metara dalje, arheolozi rade na još jednoj sondi uz obilje novog materijala.

„To su sitni nalazi. Nalazi kultnog ili religijskog karaktera, da tako kažem, figurine, žrtvenici, sitna litička industrija, odnosno alatke od okresanog kamena“, objašnjava doktorand Ružica Arsenijević.

Kako navodi Đurđa Obradović, istraživač saradnik Arheološkog instituta, na arheološkim iskopavanjima je najbitnija dokumentacija, jer sam nalaz ne znači mnogo ukoliko nije stavljen u kontekst u kome je pronađen. 

Na pedesetak hektara geomagnetnim sondiranjem otkriveno je skoro 700 kuća, na sprat, i procenjuje se da je nekada u njima živelo oko dve hiljade ljudi.

„Sve ono što smo do sada istražili, a to je površina od blizu hiljadu metara kvadratnih, i nekih dvanaestak neolitskih kuća, daju nam za pravo da Drenovac favorizujemo kao najznačajnije nalazište centralnog Balkana iz perioda neolita“, naglašava Slaviša Perić, profesor arheologije.

Naselje u Drenovcu je od Keopsove piramide starije više od 4.000 godina, ali se o njemu zna neuporedivo manje. Čak je i jedna traka auto-puta svojevremeno prošla preko njegovog centra. Od 2004. godine država je promenila odnos prema Drenovcu.

„Mislim da smo mi počeli jednu vrstu, možda je prejaka reč, ali nameće mi se reč, renesanse arheološke nauke i potrebno je naravno kao i za sve stvari u kulturi još sredstav“, napominje Vladan Vukoslavljević, ministar kulture u Vladi Republike Srbije.

Prva faza izgradnje Centra za proučavanje neolita Balkana je završena. U njemu će biti i naučno istraživački i turistički centar, gde će svi zainteresovani moći ne samo da vide predmete iz neolita pronađene u Drenovcu proteklih desetak godina, već i da učestvuju u iskopavanju novih.