Банкари вам спасавају кућни буџет

Како ће саветници у банкама помагати грађанима да боље искористе свој новац и смање камате и минусе?

Народна Банка Србија, у сарадњи са осам пословних банака, организује радионице за грађане о томе како да управљају личним финансијама. Циљ је да се са постојећим приходима, колики год да су, постигне што више, тако што ће се паметније користити финансијски сервиси које банке нуде. То значи - узимање повољнијих кредита и задужења, смањивање камата и избегавање најскупљих кредитних картица. Прецизније, банкари грађанима откривају тајне које се обично пишу најситнијим словима у уговору банке и клијента.

Колико се на тај начин може уштедети, ко ће подучавати грађане, какво је интересовање и каква су искуства у региону, за Око економије говоре представници банака и удружења за заштиту права потрошача.

Око економије води Весна Дамјанић-Бранковић.

коментари

број коментара 4 |

пошаљи коментар

(среда, 10. феб 2010, 18:39)
anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

Banke

Trebalo bi jedan prilog u ovoj gledanoj emisiji posvetiti i pitanju kako doci do nekog hitno potrebnog novca ako niste legalno prijavljeni kod poslodavaca, da ste penzioner stariji od 70 godina i u najgorem slucaju da ste nezaposlen, jer svi znamo da se oni ne mogu zaduziti u bankama, a posle nekih priloga i price ljudi iz udruzenja banaka o nekim agenicijama koje su davale novcane pozajmice, posle tih prica vise nema ni oglasa tih agencija koje su davale pozajmice tim slojevima stanovnistva koje su banke odbijale.

(среда, 10. феб 2010, 17:23)
GV [нерегистровани]

пошаљи одговор

Moje Misljenje

Sto se banaka tice, i mesic kod mene ima veci kredibilitet! One su tu da vam prodaju njihove kartice i zajmove (koje su mozda u tom momentu povoljne), a preko ledja novih vise robova nego musterija da zaradjuju "bonuse" i reklamiraju "pr%cente" kako bi se privukle zrtve i nastavio taj okrutan krug.

Nema nista teze nego spustiti se na nizi ekonomski nivo od onog na koji smo navikli, a to je ustvari i osnova bankarskog sistema i njihovih kredita!

To pokazuje i cinjenica da najvisi broj tesko depresovanih ljudi dolazi bas iz sloja viseg ekonomskog standarda.

Tako da je tesko zameriti ocu ili majci koji se zaduzuju da bi familiji obezbedili ono najosnovnije, ali problem je sto to najosnovnije cesto budu neke besne patike!

Banke zive od ljudske muke i slabosti, na njoj zaradjuju i sa njom trguju, i cim pomislite da je banka vas spas, mozete im odma prepisati i zivce i zivot!

(среда, 10. феб 2010, 09:55)
anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

Ziveti u skladu sa mogucnostima

Resenje je ziveti u skaldu sa mogucnostima, kolike god da su, ne vidim u cemu je tu problem. I naravno ziveti od svog rada, ne pozajmljivati novac (osim u izuzetnim slucajevima), nemati kreditne kartice i tzv. dozvoljen minus jer ovo poslednje je najskuplje. Covek se navikne da trosi ono sto nema i kada jednom udje u to izlaz nije jednostavan bez korenitih promena finansijskih navika. Gledam opet u marketima primaju cekove za kupovinu hrane na odlozeno, ne znam koliko je to zakonito, koliko mi se cini cek je ukinut kao sredstvo odlozenog placanja ili se tu opet nesto promenilo. Ako nije primanje ceka na odlozeno je kaznjivo. Trgovcima naravno to odgovara samo da prodaju a gradjani se zaduzuju. Apsurdno je zaduzivati se za hranu a da se to placa za tri meseca, pa i za tri meseca treba jesti. Nije to nesto sto se kupi povremeno, pa ne treba sutra, sledeceg meseca i sl. Stvarno mi je nesvatljivo to (ko nema da kupi skupe stvari neka kupi jevtinije, prema svojim mogucnostima).
A da se osvrnem na ovo banke savetuju. Malo mi to nelogicno, pa njima je u interesu da uzmu sto vecu kamatu, a gradjani treba da paze gde se i kako zaduzuju. Nikakav savetnik samo zdrava logika, stednja i zivotu skladu sa mogucnostima.

(среда, 10. феб 2010, 07:55)
anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

Bankari i budzet

Pozdravljam takvu ideju i to bi trebali prisustvovati svi gradjani koji duguju bilo sta da vide kako treba postupati u slucaju duga i kako se izvuci iz toga bez kobnih posledica.