Постоји један невероватан документ који је попут отворене књиге и крије тајне Моцартових композиција. То је партитура Дон Ђованија. 

Рукопис се чува у самом срцу Париза, иако је ова опера над свим операма написана у Прагу, у срцу Хабзбуршког царства. За једну од најизвођенијих опера каже се: Не постоји оперска кућа на свету која није направила своју адаптацију и своју верзију овог ремек-дела.

Реприза , 22. мај у 07:30 и 15:30

Реприза , 21. мај у 01:50 и 09:45

Прва епизода прати младе нараштаје корњача са сићушног острва Рејн и њихову мучну борбу за преживљавањем.

Реприза , 20. мај у 02:30 и 15:05

О Нетфликсовој серији “Мали ирвас” из ракурса Ђорђа Бајића.

О култом класику Златне ере Холивуда “Гилда” чија је рестаурација у 4к резолуцији премијерно представљена на 77. Канском фестивалу - у рубрици “Премотавање”.

У “Контраплану” са француским редитељем Бертраном Беонелом, чија је научно-фантастична романса “Звер” нашла место у овдашњим биоскопима.

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светалана Перовић, Марко Јефтић

У Културном дневнику извештавамо са премијере Вердијеве опере "Симон Боканегра" у Народном позоришту у Београду, са доделе награде "Десанка Максимовић" у Бранковини, отварања јубиларне 90. Пролећне изложбе Удружења ликовних уметника Србије и доделе награде за животно дело ликовном уметнику Драгољубу Раши Тодосијевићу.

Биће речи о делу словеначког архитекте Јоже Плечника, Међународном подгоричком сајму књига и образовања и роману чешке књижевнице Магдалене Плацове "Живот после Кафке", који промовише у Београду на фестивалу "К. Кафка, сада".

Уредник Николина Дабетић

Реализатор Марко Шотра

Монтажер Горан Мијић

На пијаци се доста добро снашао баш као и у кухињи док су његови гости пре своје последње вечере у овој сезони са великим задовољством обишли галерију чувеног Петра Добровића и у госте стигли расположени и по обичају распевани.

Својим предјелом Стефан је успео да унесе забуну у редове "противника" али и да их насмеје а они нису крили колико им је све чиме их је млади домаћин послужио укусно.

Задовољни и расположени, Ивана, Данијела, Христина, Жарко, Иван и Ренато су се сјајно забавили и дружили са последњим домаћином Биберића, који их је одушевио журком за крај.

Исповест жене из народа која наивно, али са урођеном простодушношћу и мудрошћу гледа на свој турбулентан живот али и на период великих промена пре, током и након Другог светског рата, и данас плени аутентичношћу и издваја се међу такозваним сеоским серијама специфичним глумачким и редитељским стилом. Духовита и топла, али и потресна и дубоко истинита, Петријина снажна исповест и данас одзвања у свести бројних филмских и телевизијских гледалаца.

О значају и уметничкиј вредности серије, о лику Петрије, о роману "Петријин венац“ као и снимању овог култног Карановићевог дела, говоре:

Мирјана Карановић, глумица, Рајко Грлић редитељ и сценариста, Вања Шибалић, професорка телевизјске продукције, ФДУ и др Милица Кецојевић, ауторка монографије "Поетика приповедања Драгослав Михаиловића.

Уредник и сценариста Лидија Божић

Монтажер Марко Роксандић

Директор фотографије Владимир Марковић

Редитељ Иван Милановић

Зијо је и на пијаци био духовит какав јесте док су и његови гости остали верни традицији па се ни овога пута нису скупили сви у исто време.

Кога су тражили у Escape room-у и како су се снашли у овој све популарнијој "Игри бекства из собе" видећете пре праве босанске вечере коју им је Зијо приредио.

Да ли је кромпир само декорација уз месо, какве су јапанске баклаве и како се на шпанском каже фритеза чућете током вечере на којој су Неда Украден, Ванеса Шокчић, Јелена Јовичић, Франо Ласић, Звонко Марковић и Слободан Шаренац заиста уживали а кога је и зашто Зики изабрао за следећег домаћина... погледајте у овој емисији На вечери код Зија Валентина.

Ово раздобље карактеристично је по неколико добро профилисаних програмских целина. То су, између осталог, хронике значајних културних и уметничких догађаја. Предњачила је одраније уведена Хроника Феста, чији је зачетник Слободан Новаковић, а уводи се и Хроника БИТЕФ-а, коју води Феликс Пашић и Хроника Стеријиног позорја, коју води Слободан Селенић. Посебан допринос програму из културе даје серија Међутим Феликса Пашића.

Тих година развија се и телевизијски есеј, најмлађи жанр телевизијске публицистике. Први телевизијски есеј у програму Телевизије Београд јесте серија Мухарема Первића Како се калио челик, о првим годинама после Другог светског рата у режији Горана Паскаљевића и у интерпретацији глумца Љубе Тадића, а најзапаженији резултат у том жанру представља серија Време нетрпељивих професора Андреја Митровића у режији Петра Недељковића, у којој се прате превирања у уметности између два рата у контексту тадашњих политичких збивања.

У програмима из културе Телевизије Нови Сад запажена је серија Радомира Суботића од више десетина емисија, посвећена културама земаља у развоју, емисија Божидара Калезића о сликару Милану Коњевићу, као и емисија На ливадама Хенрија Мура, Стевана Станића и сниматеља Славуја Хаџића.

Учесници: Зора Кораћ, Слободан Новаковић, Феликс Пашић, Славуј Хаџић, Радомир Суботић, Мухарем Первић, Андреј Митровић, Божидар Калезић
Сценариста др Мирослав Савићевић, водитељ Мића Орловић, редитељ Никола Лоренцин

Поједине врсте су опстале само захваљујући њима, а неке данас можете видети само у њима, јер су због утицаја човека на животну средину изгубиле свија природна станишта.

Екипа Око магазина је обишла три таква зоолошка врта у Холандији и упоредила их са Вртом добре наде у Београду.

Ауторка емисије: Ана Манојловић

О Нетфликсовој серији “Мали ирвас” из ракурса Ђорђа Бајића.

О култом класику Златне ере Холивуда “Гилда” чија је рестаурација у 4к резолуцији премијерно представљена на 77. Канском фестивалу - у рубрици “Премотавање”.

У “Контраплану” са француским редитељем Бертраном Беонелом, чија је научно-фантастична романса “Звер” нашла место у овдашњим биоскопима.

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светалана Перовић, Марко Јефтић 

Плави воз није толико присутан у јавности.

Појављује се у рекламама, филмовима када се снимају сцене из тог доба или као понуда за екскурзије. Изнајмљују се и термини, када неко жели да баш у Титовом салону обележи неки приватан догађај.

У разговору са Миланом Будимиром из "Србијавоза" који чува Плави воз, сазнајем много лепих прича. Јосип Вебер из панчевачког Клуба љубитеља железнице зна много анегдота. Некадашњи експерт за контрадиверзиону заштиту који је и путовао са Титом Саша Вербић био је увек уз Тита и сећа се опасних ситуација.

Са Титом и Јованком возили су се многи државници и познати људи тог времена.

У плавом возу је више салона, спаваће собе, Јованкина посебна соба са купатилом, соба за тајне разговоре, вагон за званичне вечере и све то на точковима. Делује импозантно и сачувано.

Својевремено је овај воз важио за најлуксузнији на свету, а данас је експонат који говори о једном времену. Видела сам драгоцен порцулан и десетковано посуђе, које је временом нестајало јер је узимано као сувенир.

Слушам приче из тог времена. Причају их људи који су их чули од оних који су ту били као домаћи.

Једна од локомотива Плавог воза данас се налази код старе Главне железничке станице у Београду.

Француска кухуња познаје на стотине сосова. Има их толико много да их је тешко све упамтити и записати. На срећу, многи имају заједничку основу, па су подељени на четири врсте од којих се праве сви остали. Француска је позната и по изврсним сиревима, који се често послужују након јела или као посебан оброк. Производе се крављи, овчији и козији сиреви,тврди, мекани, свежи и зрели. Толико их има да би, у години, сваког дана могли да пробамо по један. На списак свих француских специјалитета требало би додати и вина, која су саставни део оброка, а за која познаваоци тврде да су најбоља на свету. Наш гастрономад Катарина Петровић Каја откриће нам многе тајне чувене француске кухиње, а припрема нам богати тост (Croque monsieur) и колач са хиљаду листова (Mille-feuille). Пријатно гледање!

Иако је пре две године донешен Закон о обновљивим изворима енергије, који им је донекле олакшао функционисање, њихов статус и даље је правно недоречен. Испоставило се да бројни изазови нису тако лако решиви у овом тренутку.

Уредник: Наташа Тодоровић

Џорџи и Душан Куртић обрадовали су публику дуетском песмом која носи назив "Видим само њу".

Гоца Тржан најављује велики београдски концерт.

Са докторком Марином Столић разговараћемо о типовима лепоте кроз деценије.

Емисију воде Стефан Поповић и Јелена Симић

На крају, питамо се да ли има довољно подршке система и друштва да би породица, коју сматрамо сигурном луком, била сигурна и стабилна и поново постала основни нуклеус друштва.

Уредница емисије: Ива Омрчен

А на питање који су то највећи изазови када је о промоцији науке реч одговара нам астроном Душан Павловић, уредник Радио Галаксије.

Емисију је припремила и водила Иванка Јоксимовић.

Уредници емисије су Љиљана Гајовић и Јована Џамбић.

41. позоришни фестивал "Нушићеви дани“ у Смедереву почео је свечано, извођењем перформанса "Симфонија Нушић“.

Књига "Наше приче“ Горице Нешовић и Јелице Грегановић представљена је у књижари у СКЦ- у.

Изложба "Слике равнотеже" Драгана Стојкова отворена је у Ликовној галерији Коларчеве задужбине.

Дадо Топић, легенда југословенског рока, најавио је професионални повратак у Београд у виду сарадње са бендом “Генерација 5” и издавачком кућом ПГП РТС.

У Франфуркту су одржани 30. јубиларни Мајски сусрети писаца дијаспоре.

У Лувр је после шест месеци рестаурације, враћена слика француског мајстора Ежена Делакроа “Слобода која предводи народ‘’, инспирисана Француском револуцијом 1830.

Сваке вечери од понедељка до петка на Првом програму после Дневника у 23 емитује се Културни дневник. Емисија је пресек најзначајнијих вести из уметности, културе, али и поп културе, дизајна, нових технологија. Новинари, дописници, сарадници РТС-а јављају се свакодневно са места најважнијих и најзанимљивијих догађаја. Гости Културног дневника су водеће личности из света културе и уметности.

Уредник: Биљана Бралушић Јовановић

Реализатор: Сања Реџић

Монтажер: Стеван Чворовић

Уз подсећање на највеће хитове Радета Јоровића, сазнаћемо и занимљиве, мање познате податке из каријере овог естрадног уметника. Спикер Јоца је толико посвећен послу да је чак и болестан водио програм, док су се остали запослени у овој малој редакцији трудили да се сачувају од заразе. Раде Јоровић говори о својој каријери и почецима, зашто воли влашку музику, како свира ваздушну трубу и који његов спот изучавају студенти режије?

Уживање у музичким сегментима, употпуниће и најлепше народне песме у извођењу Снежане Бабић Снеки, Јелене Броћић, Вање Мијатовић, Дејана Недића Тејовца, Јасне Ђокић и Зоране Иђушки, а приказаћемо и старе снимке главног госта емисије – Радета Јоровића, као и његових пријатеља, Андрије и Томе Бајића.

"Весело вече" открива атмосферу редакције у којој марљиво битишу "мали људи из Радија": секретарица Славица (лик тумачи глумица Анђела Јовановић), спикер Јоца (глумац Зоран Пајић), уредник Ками (новинар и уредник у РБ 1, Ненад Камиџорац) и тон мајстор Мома (Семир Гицић, глумац и стендап комичар). Императиви малог, сложног колектива су квалитет прогама и присан однос са аудиторијумом. У намерама да свако од њих допринесе тим циљевима - догађају им се и многе необичне, смешне и несвакидашње ситуације...

Сценарио: Семир Гицић

Музички уредници емисије: Јована Дукић и Душан Шуклетовић

Сценограф: Мирјана Адрејевић

Костимогграф: Александра Александрић

Редитељ: Петар Станојловић