"Ја сам много срећан што почињемо четврту сезону Камионџија. То да смо на четвртој, значи да нас је публика прихватила и заволела. Кад смо почињали било је ризично јер ликови Павла Вуисића и Миодрага Петровића Чкаље су обавезивали нас који смо прихватили да ову неку врсту наставка радимо, али очигледно да смо успели и мени је ово један од најдражих пројеката“, навео је глумац Тихомир Станић.

Убска општина је главно одредиште камионџија и у четвртом серијалу, у који се ушло амбициозније, са гостујућим глумцима, озбиљнијим објектима и новим локацијама у Нишу и на Дивчибарама.

"Мислим да смо расли из сезоне у сезону и да је свака следећа била динамичнија, духовитија и боља на неки начин. Мислим да ова четврта сезона има потенцијала да буде најбоља“, истакао је редитељ серије, Филип Чоловић.

У фокусу приче Камионџија је обичан човек, који пролази кроз актуелне друштвене односе. Серија осваја гледаоце и афирмацијом традиционалних вредности и људских врлина.

"Мислим да се наставља једна лепа сага. Једно путовање, једна лепа  породична забава и ја сам срећан што могу са мојим драгим пријатељима да учествујем у свему томе“, навео је глумац Слободан Бода Нинковић.

Последња клапа, четвртог серијала Камионџија планирана је за половину септембра, а емитовање нових епизода на РТС-у наредне године.

Вешто избегавајући општа места и идеализацију сеоског живота, али и подсмевање, ова серија са топлином води две паралелне приче: једна је прича породице Малешевић, а друга њиховог рођака, младог обавештајца Вранића који се разочаран изненада враћа у завичај.

Ова два тока додирују се танком рођачком нити, игром случаја и разних непредвиђених околности на које су ови људи после свега навикли, тако да никада ниједном ситуацијом нису ни затечени ни изненађени, већ упорни и жилави, са пуно снаге, духа и хумора, доприносе животу који се пробија и одвија јачи од свих идеологија, ратова, несрећа и искушења.

Публика је због тога заволела, а у трећој нас очекује нови заплет, иста екипа глумаца и другачија свакодневица омиљених јунака. "Јер је наша одлука, моја одлука била, када сам правио и филм, и касније серију, да се бавимо свакодневним проблемима те мало специфичне породице, тако да у том смислу, када се људи смеју ликовима, јунацима и када се саосећају са њима они се препознају“, истакао је глумац и редитељ Гордан Кичић.

Лена Лазовић, која тумачи лик ћерке Виде у првој сезони имала је четири и по године, у другој седам, а у трећој сезони гледаћемо је као девојчицу од 11 година.

Заплети приче прате њено одрастање и године.

"Јадранка је реалан лик, мислим да свака жена може да се идентификује са њом, то ће се наравно десити и у трећој сезони. Не смем тачно да откривам све њене проблеме и дилеме, али биће једна јако узбудљива и занимљива сезона“, рекла је глумица Нина Јанковић Дичић.

Јесу ли Јадранка и Вељко задовољни својим животима и хоће ли превазићи кризу средњих година, остаје да видимо у новим епизодама.

О Нетфликсовој осмоделној серији “Рипли” -  из ракурса Ђорђа Бајића.

Режија: Кеони Ваксман

Улоге: Џад Лоу, Џозеф Фајнс, Ед Харис, Рејчел Вајс, Боб Хоскинс

Режија: Жан-Жак Ано

Главни јунак Шурда, момак из јужних крајева Србије долази у Београд не само идући трбухом за крухом, већ више тражећи ону врсту посла која би му највише одговарала.

Његова одисеја почиње куповином једног уходаног берберског локала са сталним муштеријама. Посао обавља као морање осећајући да то није његов прави позив. Упознаје свог земљака Боба "светског момка" који се ту улепшава на кредит и који са њим има некакве планове за бољи живот....

Писац сценарија: Синиша Павић

Режија: Александар Ђорђевић

Улоге: Љубиша Самарџић, Миодраг Петровић Чкаља, Радмила Савићевић, Бора Тодоровић, Жика Миленковић, Љубица Ковић, Весна Чипчић, Миодраг Поповић Деба, Мирко Буловић, Никола Милић, Душан Јанићијевић, Никола Јовановић, Тома Јовановић и др.

Водитељи програма фестивала и ове године, уз ауторку пројекта - Бранку Главоњић, биће музичари Зоран Стефанов Исказ и Александар Марковић Лама.

У првом полуфиналу Бунт рок фестивала 2024, представиће се десет учесника такмичарског програма фестивала: "Бристол", "Шут", "No intent", "L'ment", "Маршали", "Noah", "Интернаут", "Афотичка зона", "Riverside бенд" и "Red Danger".

У ревијалном програму првог полуфинала БРФ2024 наступиће музичке групе "Sin Seekas" и "Кени није мртав".

У другом полуфиналу БРФ2024, у петак 24. маја - представиће још десет учесника такмичарског програма: "Пера Брада Потомак", "Петра", "Ђирика", "Мали демон", "Les filles", "Урош и нејаки", Михаило Татић, "Ascend", "Non grata" и "Деформитет".

У ревијалном програму другог полуфинала БРФ2024 наступиће музичке групе "Ромор" и "Визељ".

Стручни жири ће ове године радити у истом саставу као и прошле године: Маја Цветковић ("Е play"), Иван Феце Фирчи, Милена Милутиновић (бенд "Репетитор"), Милош Игњатовић ("Дорћол плац") и Милован Бошковић ("Земља грува").

Све такмичарске песме (live аудио), можете послушати овде

ФИНАЛЕ - субота, 25. мај

У великом финалу 8. Бунт рок фестивала, за победу ће се надметати десет финалиста а у ревијалном програму ће наступити афирмисани музички састави "Артан Лили", "Љубичице" и прошлогодишњи победници - бенд "Монах" из Ниша.

По традицији, уз мултимедијску афирмацију на програмима и платформама медијског система РТС-а, најбољи учесници Бунт рок фестивала ће освојити чувене статуете муње (златну, сребрну и бронзану), затим новчане награде Радио-телевизије Србије али и друге награде које су обезбедили пријатељи Бунт рок фестивала. Такође, најбољи бендови/такмичари добиће и прилику да наступе на најпрестижнијим музичким фестивалима у Србији и региону, у оквиру пројекта БРФ, који носи назив "Бунт рок турнеја".

Бунт рок фестивал је једини телевизијски фестивал такмичарског карактера, чији је циљ афирмација домаће поп и рок музике, као и формирање нове српске поп и рок сцене. Ова својеврсна национална музичка платформа настала је као пројекат ТВ емисије Бунт ауторке Бранке Главоњић. БУНТ је најдуговечнија рок емисија (у историји РТС-а, у Србији као и у европским оквирима) - у континуитету се емитује већ 21 годину.

Током досадашњег трајања Бунт рок фестивала РТС-а, кроз процес је прошло више од 1800 и бендова из целе Србије, а њих 150 је добило прилику да наступи на сцени РТС-овог ТВ студија и представи се најширем аудиторијуму.

Пратите уживо на РТС 2, РТС Планета и РТС Звук - четвртак, петак и субота - 23, 24. и 25. мај.

Када Свагеров бивши командант Исак Џонсон затражи његову стручност у тајној операцији, Свагер открива да је у питању нека намештаљка и мора учинити све што је у његовој моћи да заштити своју породицу, али и свој образ.

Улоге: Рајан Филип, Шантел ВанСантен, Синтија Адај-Робинсон, Еди Маклинток, Омар Епс...

Креатор серије: Џон Хлавин

О Нетфликсовој серији “Мали ирвас” из ракурса Ђорђа Бајића.

О култом класику Златне ере Холивуда “Гилда” чија је рестаурација у 4к резолуцији премијерно представљена на 77. Канском фестивалу - у рубрици “Премотавање”.

У “Контраплану” са француским редитељем Бертраном Беонелом, чија је научно-фантастична романса “Звер” нашла место у овдашњим биоскопима.

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светалана Перовић, Марко Јефтић

У осам целовечерњих епизода биће приказани филмови различитих сензибилитета и поетика. Публика ће имати прилику да се упозна са радовима младих нада домаће кинематографије: Стефаном Томићем, који је дипломирао на Академији умјетности у Бања Луци под менторством професора Саше Хајдуковића, Тамаром Кострешевић, дипломцем Академије уметности у Новом Саду, чији је ментор професор Милош Пушић, и апсолвентима Факултета драмских уметности у Београду – Ђорђијем Петровићем, Мајом Јанковић, Јованом Илићем, Миљаном Миљковић и Петром Лакићем, чији се дипломски филмови припремају под будним оком њиховог професора и ментора Дарка Бајића. У последњој епизоди пете сезоне "Раних кадрова" разговарамо са професором Милошем Павловићем, деканом Факултета драмских уметности у Београду, о вишедеценијској сарадњи високошколских уметничких институција са Радио-телевизијом Србије, уз посебан осврт на последњу деценију стваралаштва. У епизоди ће се појавити и млади редитељи Никола Стојановић, Нина Огњановић и Лука Михаиловић, учесници прве сезоне "Раних кадрова", чији су филмови снимљени у копродукцијама са РТС-ом учествовали на бројним филмским фестивалима у земљи и иностранству, освојили значајан број награда и унели један нови сензибилитет у српску кинематографију.

"Ране кадрове", већ пет година уназад, реализује Редакција драмског и домаћег серијског програма Радио-телевизије Србије, по идеји њеног аутора и уредника Марка Новаковића, који је и модератор пројекта. Сценарије је написао Срђан Вучинић а редитељ пете сезоне серијала је Марко Јефтић. Продуценткиња свих сезона "Раних кадрова" је Јелка Гук-Влатковић, директор фотографије Бојан Ракић, сценографкиња Мира Андрејевић, костимографкиња Александра Стошић-Крстовић, композитор Владимир Пејковић, за дизајн шпица и анимација задужен је Ненад Крстић, а монтажер серијала је Петар Шумоња.

Премијерно емитовање пете сезоне емисија "Рани кадрови" планирано је за зимски период 2024. године, на програму РТС 2. Од марта 2025. године све емисије пете сезоне серијала биће доступне гледаоцима и на онлајн платформи РТС Планета.

Али појава новог сведока оптужбе прети да уништи осмишљену стратегију одбране и приморава их да у својим плановима врате време уназад и поново посложе делове нерешиве слагалице...

Улоге: Марио Касас, Ана Вагенер, Хозе Коронадо

Режија: Ориол Пауло

Улоге: Бред Пит, Марион Котијард, Џаред Харис
Режија: Роберт Земекис

Укупан наградни фонд овог круга обухвата 10 станова у Београду, укупне вредности од 1,9 милиона евра. Пет јавних извлачења биће одржано од 11. маја до 8. јуна, уживо на Првом програму РТС-а, суботом од 18 часова. У сваком од извлачења биће додељено по два стана у Београду. Право учешћа у првом и сваком наредном извлачењу имају фискални рачуни унети до 12 часова на дан извлачења. Они рачуни који су регистровани након тога или који нису извучени у емисији, имају право учешћа у наредном извлачењу.

Нови круг доноси и једну новину за безготовинска плаћања. Уносом у апликацију, сваки фискални рачун добија јединствени алфанумерички код, а уколико је на налогу забележен безготовински начин плаћања (картицом, инстант и др.) добија се и још један додатни код. Сви додељени кодови равноправно учествују у јавним извлачењима.

Право учешћа у наградној игри имају сви пунолетни грађани са пребивалиштем или боравиштем у Републици Србији, а процедура регистрације за учешће је врло једноставна. Након преузимања и инсталирања апликације, потребно је да направите кориснички налог. Неопходно је унети број мобилног телефона, име и презиме, место, адресу и број личне карте и означити поља која потврђују да је реч о пунолетној особи и да прихвата правила наградне игре и приватности. Након клика на дугме "Регистрација", учесник ће на број мобилног телефона добити СМС поруку са кодом који је потребно унети у апликацију и завршити креирање профила. Сваки грађанин, поред свог, у апликацији може да отвори још четири налога - примера ради за чланове своје породице, што ће олакшати старијим лицима и другим лицима којима је потребна помоћ с новом технологијом, да учествују у наградној игри.

За сваки унети рачун добија се јединствени алфанумерички код, а уколико је на налогу забележен безготовински начин плаћања, добија се додатни код. Код се састоји од два, односно три латинична слова, без додатних словних знакова и шест бројева, структура у облику "АА(А)000000". Сви додељени кодови учествују у јавним извлачењима.

Водитељ: Слободан Шаренац

Посвета анонимним филмским херојима, радничка класа као инспирација домаћих аутора и вестерни на савремен начин - то је оквир ове епизоде "Велике илузије“ у којој представљамо "Каскадера“ са Рајаном Гослингом и Емили Блант и најновију причу из серијала "Планета мајмуна“.

О филму "Радничка класа иде у пакао“ редитеља Младена Ђорђевића - из ракурса Ђорђа Бајића.

У "Премотавању“, обележавамо четири деценије култног филма Вима Вендерса "Париз Тексас“.

у "Контраплану“ са редитељем Нанијем Моретијем чији је филм "Сунце будућности“ који је светску премијеру имао у Кану, део биоскопског репертоара.

Аутор и уредник: Сандра Перовић
Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић, Весна Шулкић

Овогодишњи такмичарски програм подељен је у две категорије: "Староградске песме и романсе" (24. 04.) и "Новокомпоноване народне песме" (25. 04.) Зато ће стручни жири доделити по две награде за прво, друго и треће место у наведеним категоријама. Такође, публика ће (СМС гласовима) одлучити о лауреатима две награде "Победник публике", за најбоље такмичарске композиције по њиховом избору, у обе категорије.

Током прве вечери фестивала, у среду 24. априла - за титулу победника такмичиће се аутори 14 композиција, у категорији "Староградске песме и романсе". У ревијалном програму, уживаћемо уз највеће хитове Звонка Богдана и групе "Легенде".

У четвртак, 25. априла, биће представљено још 14 такмичарских композиција, овога пута у категорији "Новокомпоноване народне песме". Ревијални програм друге вечери Сабора народне музике Србије 2024, обележиће наступи Драгане Мирковић и Снежане Снеки Бабић, као и победничка песма прошлогодишњег издања фестивала ("Ех, да могу"), у извођењу Александре Ристановић - која је својом интерпретацијом допринела тријумфу композиције аутора Драгана Шаиновића Шаје.

Водитељи програма Сабора народне музике Србије 2024, биће омиљена ТВ лица - врсни РТС професионалци: Марија Вељковић, Бојана Марковић и Милан Срдић.

Све учеснике Сабора народне музике Србије 2024, пратиће и врхунски музичари: Велики саборски оркестар, Велики тамбурашки оркестар Радио-телевизије Војводине и Народни оркестар Радио-телевизије Србије.

По три првопласиране композиције у првој вечери (нове староградске песме и романсе) и по три првопласиране композиције у другој вечери (новокомпоноване народне песме) фестивала Сабор народне музике Србије 2024, освојиће новчане награде: по 300.000 динара за прво место, по 200.000 динара за друго и по 100.000 динара за треће освојено место на фестивалу. Такође, опредељена је и награда публике (100.000 динара), која ће гласати путем СМС порука.

И на шестом Сабору народне музике Србије, најистакнутим уметницима - звездама наше народне музике, биће додељена престижна призања СЕМУС-а: "Награда за животно дело" и "Национална награда" за допринос естрадно-музичкој уметности.

Директан пренос програма обе вечери фестивала Сабор народне музике Србије 2024, можете пратити у среду 24. и у четвртак 25. априла, од 21 сат на РТС 1, Радио Београду 1 и интернет платформама РТС Планета и РТС Звук.

Сабор народне музике Србије је јединствен по тежњи да афирмише и слави ауторе композиција. Овај национални музички фестивал, заједнички су осмислили Савез естрадно-музичких уметника Србије (СЕМУС) и Радио-телевизија Србије, са циљем да кроз афирмацију аутора и подстицањем на стваралаштво - допринесу неговању квалитета народне музике.

Ерик Ромер биће представљен са 22 дугометражна и осам кратких филмова. За разлику од досадашње праксе, они неће увек бити поређани хронолошки, већ и по тематским целинама. Ромер је пре режије радио као професор и новинар, а потом и као филмски критичар. Његов опус и нарочито приступ филмском приповедању постаје разумљивији када се узме у обзир то да је више волео и ценио књижевност од филма, као и да је био верник католик и конзервативних схватања. Након неколико кратких филмова, прилику да сними први дугометражни дао му је Клод Шаброл и тако је настао "Знак лава“, први у циклусу. Наслов алудира на хороскопски знак под којим је главни протагониста рођен и прича се дотиче питања среће и судбине.

Већ наредне, 1963. године, Ерик Ромер почиње да ради на изузетно цењеном циклусу "Шест моралних прича“, бавећи се темама које се у либералном свету сматрају застарелим и превазиђеним. Међутим, ма какав свет био, пажљиво се бавећи својим јунацима, Ромер открива да се они сусрећу са уобичајеним дилемама и на луцидан начин анализира модерног човека. У својим филмовима Ромер у други план ставља атрактивност, брз темпо и сличне технике које одвлаче пажњу од самих протагониста. Његови кадрови су неретко дуги и људи у њима воде дугачке разговоре. Волео је да ради са натуршчицима, а њихова окружења су неретко места за одмор, приобаље, природа, а неуобичајно много времена проводе у кретању с места на место. Опуштени, ликови из Ромерових филмова имају времена за оно што је велики подсетник колико се свет променио и колико су, парадоксално, ови филмови баш данас актуелни – имају времена за разговор. Често импровизованим дијалозима придаје се нарочита пажња и ту до изражаја долази то колико је језик значајан за комуникацију. Не само што је долазила до изражаја споменута Ромерова љубав према књижевности, већ је и развио метод снимања сцена, где је радио много проба са глумцима, а онда је потом само снимање ишло релативно брзо.

Шест моралних прича почињу краткометражном "Пекарком из Монсоа“, на који се надовезују "Сузанина каријера“, "Колекционарка“ и "Моја ноћ код госпођице Мод“, филм којим је стекао међународно признање и номинацију за Оскара, па потом "Клерино колено“ за који је добио главну награду на фестивалу у Сан Себастијану и завршни филм у циклусу, "Љубав поподне“.

У опусу Ерика Ромера налазе се још два циклуса и сви филмови биће приказани на РТС-у. "Комедије и пословице“ снимао је осамдесетих и састављене су од шест филмова, почев од "Авијатичареве жене“ па до "Пријатеља моје пријатељице“. Сваки од ових филмова заснован је на једној пословици, а за трећи, "Полина на плажи“, добио је награду Сребрни медвед за режију на Берлинском фестивалу. Деведесетих је наставио да ради снимивши циклус "Приче о четири годишња доба“, а Златног лава за животно дело добио је 2001. године на Венецијанском фестивалу.