„Мислим да ће то за младе уметнике и младе ствараоце изложба бити неки њихов подстрек да млади уметник који добије награду "Димитрије Поповић", направи самосталну изложбу у нашој галерији овде у Дому културе у Грачаници", рекао је Никола Илић, уметник.

Десет ликовних ставаралаца из земље и региона узело је учешће на овогодишњој ликовној колонији која се већ 26 година одржава у оквиру Видовданских свечаности.

„Добре препоруке су ми биле довољне да дођем. Ја сам овде први пут и веома сам позитивно изненађена нашим народом и људима који и раде у Културном центру Грачаница, лепо организовали ово вече. Мислим да ће и наредних дана бити сјајно орагнизован програм као и ликона колонија“, рекла је Александра Гедеон, сликарка из Смедеревске Паланке.

У завршници ликовне колоније биће изложени радови и додељене награде "Лонгин", за животно дело и "Димитрије Поповић", најбољем младом уметнику.

Тридесетак кулутних догађаја у бројним српским срединама на Косову и Метохији пратиће овододишње видовданске свечаности.

Министарство културе Републике Србије, Канцеларија за Косово у сарадњи са локалним институцијама, покровитељи су овогодишње манифестације Видовдан 2024.

Тада се насмејао, а већ сутрадан на Јутјубу прегледао снимке светских унициклиста. Месец дана пре педесетог рођендана купио је уницикл Крис Холм. Почиње нови живот власника и читаоца.

"Испоставило се да су преговори са стварношћу које сам раније поистовећивао са животом били само прелиминарни разговори.Тек сада је стварност постала истински саговорник."

Невероватно је како писац од једноставне направе с једним точком, седиштем, виљушком, осовином и педалама, с почетним несигурним вожњама, падовима, зачуђеним погледима пешака и презривим возача, лежећим полицајцима, неравном земљом, може да направи есеј о самој суштини живота.

Када самоуверено установи да повећава домет, да адреналин кола завојитим ходницима мозга и надасве када спозна да је могао да падне, али не пада, и пре него што падне често је "далеко више жив него обично", схватамо да је то живот. Уочавање потребе да се одржава равнотежа, не само физичка, и перципира свет око себе. То су мали преговори са стварношћу. Уговор са сваким даном живота на којем стоји невидљиви потпис и нада.

Лу је увек возио бицикл: „Прво сам се котрљао на четири точка. Па на три. Онда дуго на два. Сада се возим на једном.У току је процес редукције. На крају за неколико година нећу имати ниједан точак и постаћу земља по којој сам читавог живота толико волео да окрећем педале".

У основи есеја је филозофија живота, али једнако су заводљиви описи предела које пролази, однос људи према бициклистима у разним крајевима света. Лу увек мора да вас насмеје. Признаје да ово пише у великом заносу. Видимо.

"Хоћу да раширим унициклистичко јеванђеље. Хоћу да викнем да је та активност доступна скоро свима".

Запита се на тренутак да ли је то што прелази четрдесет миља месечно врста бега од света, али и бега ка дози адреналина и свега доброг што уз то иде, због чега свет можда не постаје бољи, али он сам постаје бољи део тог света. "А ако ја постанем бољи део света, и свет ће постати бољи". Добро је да тако размишљамо.

Пита се, да би нам боље објаснио, са чиме би могао да упореди вожњу уницикла. И мисли ни са чим. Коначно, после више месеци размишљања сетио се да је то као да човек помало живи у песмама "Евенлy Тхеy Данцед" или "Спаце сонг".

"Никада нисам мислио да ћу то моћи, али сада летим ниско изнад пејзажа. Моје очи су 220 цм изнад земље... Стаза испод мене је мека, мада повремено и каменита и квргава. Понекад је мокро и клизаво.У сваком случају морам да контролишем, из секунде у секунду. Али ја не падам. зато што могу да летим2

А порука?

Живот је прекратак да бисмо се управљали према туђем мишљењу или према нашој представи о туђем мишљењу. Насмешите се и махните, како кажу пингвини у филму "Мадагаскар". Насмешите се и махните, читаоци.

Ненад Јовановић је песник у најдубљем значењу тог појма, а његов песнички опус само је потврда оног најбољег поезије, оцена је жирија за доделу награде која носи име једног од најзначајнијих песника с краја 19. и почетка 20.века

„Она има огроман значај за ову културу. Она је једна од само пар награда за целокупан опус. У том смислу не може се схватити неозбиљно. Значи да значи доста“, наводи Ненад Јовановић, добитник Дисове награде 2024.

Уз престижну Дисову награду на завршној свечаности уручене су и награде ауторима по другим конкурсима, који подстичу стваралаштво младих, за прву песничку збирку „Млади Дисˮ, као и за три најбоља есеја о Дису. Представљена је и значајна издавачка делатност која прати ову манифестацију.

„Ми смо за свега два месеца приредили три посебна издања изабране и нове песме добитника Дисове награде, Ненада Јовановића. Педесетпети број листа Пролеће као и каталог са изложбом у част нашег лауреата“, наглашава др Богдан Трифуновић, директор библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку.

Додела Дисове награде Ненаду Јовановићу круна је овогодишњег богатог програма свечаности у славу поезије и завичајног песника Владислава Петковића Диса, која је више од шест деценија заштитни знак културе Чачка.

Најважније од свега, по завршетку ове фазе пројекта подићи ће се степен заштите од штетног дејства вода Дунава. Потом следи израда техничке документације за водне парцеле. Од улагања у уређење приобаља велику доборобит осетиће становници Винче, а паралелно се ради и на изради концепта месне заједнице.

Аутори победничког решења на међународном архитектонско-урбанистичком конкурсу, Анђела Карабашевић Суџум и Владислав Суџум, АКВС студио, урадили су идејни цонцепт будућег пројекта месне заједнице намењене становницима Винче. Иновативно решење месне заједнице садржи мултифункциону салу са телескопским трибинама, простор за рекреацију и спортске садржаје, канцеларије и салу за састанке намењене локалним удружењима и службеницима месне заједнице и шалтер службу Поште. Следи израда пројектно – техничке документације за прибављање локацијских услова Центра за посетиоце и уређење архео-парка.

„Током првог циклуса имплементације капитаног пројекта 'Реконструкција, ревитализација и презентација археолошког налазишта Бело брдо у Винчи' који је Републички завод за заштиту споменика културе у претходне три претходне године имплементирао у име Владе Републике Србије, реализоване су паралелне активности које треба да омогуће успешну физичку и правну заштиту локалитета, али и планску и стратешку законску основу за изградњу 'културне инфраструктуре' као основе за презентацију вредности овог локалитета и његову интеграцију у одрживи економски развој локалне и шире заједнице.

Коначно се на самом локалитету виде први резултати трогодишњих интензивних паралелних активности који обухватају измену планске документације, израду стратешких докумената, решавања имовинско-правних питања, спровођење међународног конкурса за урбанистичко-архитектонско уређење ширег простора и израде пројектно-техничке документације за изградњу објеката и уређење партера. Предуслов за све друге планиране реализације је санација клизишта. До сада је изведна потпора од шипова са тегом од армиране земље на делу лесног одсека, која је на том потезу стабилизовала даље кретање земљишта ка Дунаву, а реконструкција обалоутврде и уређење и опремање простора између реке и локалитета у завршној су фази“, истакла је Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе.

Следећа фаза капиталног пројекта укључује радове на изградњи обалоутврде до ушћа Болечице у Дунав, као и уређење обала Болечице. У наредној фази најзначајнија инвестиција је улагање у инфраструктурне радове, без којих новоизграеђни објекти не би функционисали, а од улагања у инфраструктуру велику доборобит осетиће сами становници Винче.

„Планираном изградњом дренажног колектора, који ће бити главни сабирни колектор фекалне и атмосферске канализације насеља Винча, као и изградњом Центра за посетиоце, архео-парка уз Болечицу, Научно истраживачког центра и објекта Месне заједнице, који је инкорпориран у нови винчански комплекс, насеље Винча ће добити сасвим нови изглед и нову перспективу развоја уз позиционирање на образовној, научној и туристичкој мапи Београда и Србије“, додала је Ђукановић.

Овом фазом радова заокружује се трогодишњи циклус капиталног пројекта „Реконструкција, ревитализација и презентација археолошког локалитета Бело брдо у Винчи” који је започела је Влада Републике Србије 2021. године. Платформа „Србија ствара“ је покретач обнове и развоја локалитета Бело брдо у Винчи, а капитални пројекат имплементира Републички завод за заштиту споменика културе у директној сарадњи са кабинетом председника Владе Републике Србије, Министарством културе, Градом Београдом и Музејом града Београда.

„Можда се само променио конац којим се везе јер пре није било памука па су старе жене фарбале вуну и вуном се везло, а сада радимо памуком, што је знатно лакше“, каже Слободанка Николић из „Ентузијаста“ у Кучеву.

„Ради се на сомоту, на плишу који је увек скоро црн. Нема других могућности, али зато су боје увек тако живе“, наводи Олга Жолнај Јокановић из удружења „Панчевке“.

Колонија је одржана у оквиру манифестације „Хомољски мотиви“ у Кучеву, која више од пола века потврђује да традиција није само сведочанство о минулим временима, већ и покретачка снага.

„Без очувања и оживљавања стогодишњих традиција које су обликовале друштво и омогућавале његов опстанак, који су уграђени у његов идентитет и његове вредности, живот савременог човека био би умногоме осиромашен“, истиче прва дама Републике Србије Тамара Вучић.

„Верујемо да је између осталог и економско оснаживање кључ успеха наше државе и наше заједнице, али наравно и не мање битно очување традиције“, каже повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Зато се овде још игра влашко коло на штулама, свира се у бушин и не одустаје од испирања злата на традиционалан начин у златоносним рекама Звижда и Хомоља.

Она је својеврсно путовање у природу и упознавање света, и припитомљеног и дивљег. У стиховима, забавним и безопасним са по неком практичном смерницом, песник сабира и чува доживљаје, промишља их и дели утиске о царству животиња. Риме прате илустрације Косте Миловановића.

„Што се мене лично тиче желео сам да ова књига буде ослобођена разних тих, ако смем да кажем једну ружну реч „андрмоља“ савременог доба, јер су животиње чисте, отворене, једноставне, неприкривених осећања и понашања, па нека такве буду и песме о њима“, каже песник Бранко Стевановић.

Технолошке новотарије одузимају много од чаролије, коју свако од нас носи у себи и може да је дели са другима, тако је и са оном између писца и читаоца, каже. Воли пријатељске сусрете са децом, а најлепше је када му открију своја очекивања и тумаче свет.

„У библиотеци у Ужицу једна девојчица која се зове Аника, рекла ми је: 'А зашто бисмо ми стално путовали користећи путеве када можемо да путујемо и звездама.' То је једна прелепа реченица и то је управо оно чему књижевност за децу и служи, да покушамо да нађемо нове начине путовања и да видимо и спољашњи и унутрашњи свет захваљујући својој имагинацији, али наравно и захваљујући неким својим искуствима, односно неким својим жељама на крају крајева“, истиче Стевановић.

Признања, попут награде „Гордана Брајовић“ обавезују писца. Ипак, каже, за њега она највећа је да пише књигу која му доноси радост, а потом, да том књигом обрадује и читаоца.

„Кад отворим та нека врата перцепције тако некако улазим у нови свет откривања и тако тражим нека нова поља кроз поезију и кроз само моје око које колуита и тражи кадрове“, рекао је Јанко Кустурица, аутор изложбе.

Са непуних 20 година, Јанко је за своје фотографије, већ освајао награде. Данас је студент камере на Факултету драмских уметности. А све је почело једног лета које је Јанко проводио са својим дедом, чувеним редитељем, Емиром Кустурицом.

„Фотографија и ја смо се упознали када смо деда и ја ишли на море и када ми је он показивао прве кадрове, очекивано од деде да фотка магарца, Мени је био задатак да направим композицију магарца и тада се родила љубав према фотографији и према филму. Деда ме је свему томе научио и све ми је показао“, рекао је Јанко Кустурица.

Изложба " Summer Knowledge" организована је на иницијативу „O3one Art Space-a“, отвореног за младе и храбре ауторе.

„На тим првим изложбама да би смо ишли напред ми морамо да направимо грешку, неки експеримент. Морамо да идемо напред, Јанко је био спреман за то и због тога је изложба стварно добра и интересантна“, рекао је Небојша Бабић, „O3one Art Space“.

Завирите у шаренолики, поетичан свет Јанка Кустурице на изложби „Summer Knowledge" у Озон арт галерији до 3.јуна.

Бетонски стубови моста послужиће као платно за мурале, а идеја је да ово буде прва „жива“ street-art галерија у Европи у којој ће уметници у сваком тренутку и изнова моћи да стварају своја дела инспирисана иновацијама, човековим стваралаштвом и синергијом природе и нових технологија.

„Kреирање галерије део је ширег плана урбане средине у околини Ложионице. Тиме ћемо заокружити читав комплекс који се састоји од саме Ложионице, старе окретнице, рестаурираног водоторња са пасарелом, потпуно новом пословом зградом и великим озелењеним спољним простором. Стварамо велики простор за уметност и креативност какав не постоји у овом делу Европе“, истиче Ана Илић, директорка Ложионице.

Урбана галерија, као природни наставак комплекса Ложионице, простираће се од Савске улице и Мостарске петље све до Савског шеталишта. Поред осликавања свих носећих стубова моста Газела нови урбани изглед добиће и стубови припадајуће приступне саобраћајнице моста Газела, која се надвија изнад нове саобраћајнице Улице Идеја.

Развојем околине, али и изградњом планиране пешачке и бициклистичке стазе, овај део града постаће нова урбана целина за окупљања уметника, омладине али и свих грађана Београда, као и домаћих и страних туриста. 

Kонцепт галерије биће разрађен у сарадњи са креативним консултантом и међународно признатим street-art уметником Андрејем Жикићем – Артезом, а ускоро ће бити расписан и јавни конкурс на који ће моћи да се пријаве сви реномирани домаћи street-art уметници.

Пројекат реконструкције старе Ложионице и њена адаптација у први центар креативних индустрија у Србији настајао је на иницијативу националне платформе Србија ствара Владе Србије уз подршку председника Републике Србије Александра Вучића и председнице Скупштине Републике Србије Ане Брнабић. Изградња центра у потпуности се финансира из средстава буџета Владе Републике Србије.

У оквиру БИНА програма посебна пажња ће се ове године поклонити модернистичком периоду архитекте и професора Милана Злоковића (1898-1965) који је уз Николу Добровића један од наших најзначајних архитеката модерне архитектуре.

Деветнаеста БИНА биће отворена 30. маја у 19 часова у Ликовној галерији Културног центра Београда, изложбом „Вила Прендић – нови поглед, ново трајање”, која за циљ има приближавање стамбене архитектуре међуратног модерног правца, њену обнову и прилагођавање савременим условима живота, уз очување вредности архитектуре и постулата на којима је заснована.

Ова изложба посвећена је делу Милана Злоковића и осмишљена у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе града Београда, До.цо.мо.мо Србија и Фондацијом Милан Злоковић, а уједно ће бити најава и конститутивни део великог обележавања 60 година од смрти архитекте, која се припрема у САНУ 2025. године.

У изложбеном програму биће отворено још пет изложби. Међународна изложба савременог становања “HOUSING 23”, у организацији Катедре Зграде за становање Грађевинско-архитектонског факултета Универзитета у Нишу и Кластера урбаног планирања је пета смотра актуелних архитектонских остварења, која су својеврстан манифест савремених пројектантских пракси и промишљања на тему становања, у простору Клуба РТС-а.

Традиционална изложба „Понеси свој пројекат” младих архитеката представиће рад Addicted Design Студија из Крагујевца – Наталије Богдановић и Алексе Ђурића, и бавиће се проблематизовањем питања самоодређења према архитектонској професији које је базирано на личном наративу, и опредељењу да се та професија практикује у мањој градској средини у којој се живи – у Крагујевцу.

Изложба „Награда Пиранеси” је ревија рецентне архитектуре из региона, која последњих година укључује и велики број најбољих студентских радова, док ће видео изложба „Награде и конкурси (2023-2024)” представити годишње награде за архитектуру и Архитектонске и урбанистичке конкурсе у периоду април 2023 – март 2024. године у организацији Друштва архитеката Београда.

Сарадња БИНЕ и интернационалне платформе ЛИНА, биће представљена кроз изложбу „Разумети како град расте” насталу у оквиру истоименог резиденцијалног програма, када је десеторо ЛИНА резидената упознавало живот на Новом Београду и Бежанији.
Традиционални Семинар „Архитекти / Пројектанти / Практичари” ће се одржати у Центру Сава и представља серију предавања за професионалце, са циљем размене идеја и информација из области пројектовања и употребе нових и иновативних материјала и производа.

Посебна пажња ће бити посвећена обиласку објекта, пројекту и реализацији реконструкције конгресног центра, примењеним новим технолошким решењима, материјалима и детаљима извођења. Представници грађевинске индустрије ће кроз кратка предавања упознати колеге са најновијим достигнућима из своје области, карактеристикама и могућностима примене производа.

Пројекат „Београдске урбане оазе: Одрживе трансформације запостављених простора у Београду” у сарадњи са ЕУНИЦ – Србија, Архитектонским и Шумарским факултетом Универзитета у Београду, Центром за за интеграцију младих (ЦИМ) и Центром за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју се бави активирањем локалне заједнице кроз радионице урбаног дизајна за грађане, јавне догађаје и уметничке интервенције, у које ће активно бити укључени и штићеници оба Центра и студенти факултета. Интервенцијама на локацијама биће креиране кључне урбане тачке које подстичу свест о животној средини, одрживости и инклузивности.

Посебан сегмент програма чини ДОБАР УРБАНИ ЖИВОТ 4/GOOD URBAN LIFE 4 који се ове године још једном одиграва у Крагујевцу. Програм Arsenal Placemaking oслања се на претходно спроведени међународни архитектонско-урбанистички конкурс за обнову и рехабилитацију просторно-културно-историјске целине ВТЗ (Војнотехнички завод – Арсенал) у Крагујевцу (2022), програмске формате пројекта Good Urban Life реализоване у периоду 2020–2023, радионице одржане у јулу и децембру 2023. године у оквиру пројекта „Зелени градови Србије“, које су се односиле на обнову и рехабилитацију комплекса Арсенал у Крагујевцу, као и студентске визије за простор Арсенала представљене пројектима у оквиру студијских програма ФИЛУМ-а.

Значајан део програма су БИНА шетње: у плану је обилазак градских вила у Професорској колонији, Београдског сајма, Хотела „Југославија“, Палате Србија, док нас БИНА излет у Нови Сад води у свет реализоване архитектуре Лазара Кузманова, једног од најистакнутијих архитеката средње генерације, и кроз причу о нашим железницама полазећи од станице Прокоп у Београду, путовањем брзом пругом и коначним одредиштем модернистичке железничке станице Нови Сад из 1964. године.

У оквиру говорног програма БИНЕ, биће одржан округли сто „Вила Прендић – једно од ретких реконструисаних дела Милана Злоковића”. Специјални гост овогодишњег издања манифестације, архитекта, професор, оснивач Docomomo International, Wessel de Jonge sa Delft универзитета из Холандије, одржаће са студентима Архитектонског факултета радионицу „Обнављање архитектуре 20. века”, као и предавање на ову тему отворено за јавност у сарадњи са Docomomo Србија. Биће одржана и предавања/дискусија „Успешне реконструкције – Старо Сајмиште, Центар Сава, БИГЗ” као и „Угрожена баштина – Београдски сајам, Хотел Југославија, Генералштаб”, као и предавање Владимира Лојанице и Верице Крстић „Савремене градске виле”, трибина „Успостављање нових стамбених екосистема – Шта је покренуло моментум задружног становања у Барселони?” и промоција књиге Очи коже: архитектура и чула – Јухани Паласмаа, у издању младе издавачке куће Атеље А22 из Црне Горе.

БИНА програм се затвара догађајем и доделом награда и признања ДАБ-а за Архитектонски догађај године 2023.

Као и до сада, отворена је стална поставка на уобичајеном месту. За месец дана, када радови на платоу буду завршени, посетице ће моћи да виде нове поставке неолитске културе и сазнају зашто се ово место сматра првим насељем модерног доба Европе.

„Идеја пројекта јесте да се осим заштити локалитет, да се отвори један Центар за истраживање неолитске културе, као и да се прогласи туристички простор, али и да се на прави начин представи све оно што је нама остављено, а што је почетак европске цивилизације“, наводи Јасмина Бељан Искрин, координаторка пројекта, платформа „Србија ствара“.

Пре 7000 хиљада година овде је формирана прва заједница људи, изграђене прве вишеспратнице, топио се метал и правио накит.

Како би се детаљније проучавала винчанска култура, биће изграђен научно-истраживачки центар. У плану је да оронулу стару школу у Винчи замени нова зграда, у којој ће бити месна заједница и спортско-рекреативни центар.

До краја године требало би да буде готова планска документација за изградњу свих објеката. Од материјала ће се користи дрво и трска, баш као у доба неолита. Биће изграђен археолошки парк са садржајима за децу и породице.

„Планирана је и санација леве и десне обале реке Болечице и изградња велико дренажног колектора који треба да прими сву фекалну и атмосферску воду насеља винча која дотиче до самог локалитета“, каже проф. др Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе.

Уређење реке и изградња колектора планирани су за следећу годину. Цео пројекат кошта нешто више од три милиона евра, а план је да све буде завршено до краја 2027. Тако ће Београд добити први музеј на отвореном.

„Дубинско истраживање ходонимије, односно назива улица, су започели географи, тачније културни географи седамдесетих година. А у задњих 30, 40 година у Србији и бившој Југославији, у југоисточној Европи највише су се ходонимијом бавили етнолози и антрополози“, наводи др Срђан Радовић са Етнолошког института САНУ.

Имена улица учествују у стварању слике једног града.

„Историјске улице, улице у историјским језгрима појединих градова, могу да буду битни за идентитет града, поготово ако трају деценијама, понекад столећима. И онда оне могу да буду и препознатљив маркер за поједине градове. Кнез Михајловом улицом којом можда становник Србије, или неких других суседних земаља, није никада ни крочио, али је чуо за Кнез Михајлову улицу и зна да се налази у главном граду Србије, Београду“, додаје Радовић.

Називи улица као идентитет града 

Идеолошке силе у градовима најјасније се уочавају у именима улица. Осим што су оријентири у градском простору, имена улица или ходоними су и носиоци симбола који стварају идентитет града и његових становника.

„Промене назива улица могу да показују да одређене власти или водећи друштвени, културни и политички слојеви у некој средини желе да означе простор одређеним сетом вредности који је њима близак и да га именовањем улица да га инсталирају у јавни и свакодневни простор“, напомиње др Срђан Радовић.

Други мотив, такође једнако важан, може да буде то да није толико битно који је нови назив, него да се одстрани неки претходни, старији, додаје Радовић.

Друштвене промене кроз називе улица

До промена имена улица не долази само услед великих, револуционарних друштвено-историјских дешавања. Дешава се и да ходоними буду промењени у ходу.

„Преименовање такође може да се дешава и када нису превелике политичке промене. На пример, занимљив је податак да је 1896. године Београдска општина променила скоро две трећине назива београдских улица – у доба када није било превеликих политичких преврата“, додаје Радовић.

Ходоними осликавају живот улице. Стамболски друм – Цариградски пут – Крагујевачки друм – Улица краља Милана, па Маршала Тита, да би се пред крај 20. века једној од главних београдских улица вратио назив из периода владавине Обреновића.

Овај низ ходонима показује како се мења историјски амбијент у једном друштву. Друштвене промене су сталне, а имена улица су један од маркера који их може осветлити и када су видљиве и када нису.

1943. Сила Блек је енглеска певачка и глумачка звезда. Након што је оствaрила успешну певачку каријеру и објавила 14 албума, прославила се као ТВ водитељка властите емисије на БиБиСију. Умрла је 2015.

1946. Предраг Пеђа Вранешевић је српски музичар, концептуални уметник и архитекта. Нови Сад је увек био рокенрол град са многобројним актерима, како музичарима, тако и новинарима, љубитељима и последњих година фестивалом Егзит. Један од тих музичара је и Пеђа Врањешевић који је заједно са братом Младеном 1978. године покренуо састав Лабораторија звука који је функционисао до 1996. године. Група се одликовала реге и ска ритмовима са комбинацијом еротских и шаљивих текстова. Препознатљиви по ексцентричном наступу инспирисаним циркуским представама, овај бенд утискује печат на тадашњој сцени. Објавили су три албума. Умро је 2022.

1957. Сузи Су је енглеска певачица, композитор и продуцент. Позната је по раду у пост-панк и алтернативној групи Сузи енд д Беншиз у периоду од 1976 до 1996. Лидери бенда су Сузи Су и басиста Стивен Северин, који су уједно и једини стални чланови групе. Са групом је објавила 11. студијских и један соло албум. Платформа AllMusic је Сузи прогласио једном од најутицајнјих британских певачица у рокенролу.

1975. Андре (Андре 3000) Бенџамин је амерички репер и глумац, најпознатији по томе што је половина хип-хоп дуа Ауткаст са Антоном (Биг Бој) Патоном. Овај дует се сматра за једну од најуспешнијих хип-хоп група свих времена, с обзиром на то да су освојили шест Греми награда. Осам Ауткастових издања: шест студијских албума, издање највећих хитова, и један дупли албум који је био састављен од соло албума оба члана, продати су у преко 25. милиона примерака.

1974. Скај Едвардс је енглеска певачица и текстописац. Са браћом Годфри је 1995. основала бенд Морчиба, са којим је снимила пет албума. Са групом сам се први пут срео када су објавили други албум ”Big Calm“ (1998) на коме се налази прегршт добрих песама. Касније сам пратио њихов рад, а када су 2004. стигли на Еко фестивал, нисам пропустио прилику да их видим и уживо. Објавила је и четири соло албума.

Рођени на данашњи дан. 1935. Rudy Lewis (The Drifters), 1958. Neil Finn (Crowded House, Split Enz), 1966. Sean Kinney (Alice in Chains) и 1971. Lisa “Left Eye” Lopes (TLC)

Догодило се 27. маја

1963. Боб Дилан је објавио свој други соло албум ”Freewheelin” са којим је показао свој песнички талент и који ће му отворити врата међународне славе.

1977. Група Секс Пистолс је објавила сингл God Save The Queen у Великој Британији. У првој недељи је продато 200.000 примерака и сингл је стигао до другог места британске листе синглова.

1983. Објављен је дебитантски сингл Hand In Glove групе Смитс. Снимање је плаћено 250 фунти.

2008. Пол Макартни је добио титулу почасног доктора музике на универзитету Јејл. Бенд је свирао Хеј Џуд док је Пол излазио на позорницу да прими диплому.

Рођени 28. маја

1910. T-Bone Walker је амерички блуз музичар, текстописац и гитариста. Био је пионир џамп блуза, блуза западне обале и електричног блуза. Часопис Ролинг Стоун га је ставио на 67. место на својој листи ”100 највећих гитариста свих времена”

1944. Гледис Најт је америчка певачица, често називана ”Краљицом соул музике”. Десетострука добитница награде Греми, Најт је владала топ листама са својом породичном групом Gladys Knight & the Pips.

1945. Џон Фогерти амерички је рок музичар, певач, композитор и текстописац. Најпознатији је као члан групе Creedence Clearwater Revival, која је постојала од 1967. до 1972. године, и коју су чинили, поред Џона (који је био главни вокал и гитариста), његов брат Том Фогерти, на ритам гитари, Сту Кук на бас-гитари и Даг Клифорд на бубњевима. Примљен је у Рокенрол кућу славних 1993. године, као члан Криденса.

1968. Кајли Миног је аустралијска поп и денс певачица и глумица. Најпознатија је певачица из Аустралије, а њена слава и популарност су достигли светске размере почетком деведесетих година. У Великој Британији је са својих 29. песма у топ 10. синглова најуспешнија певачица после Мадоне, а у свету је продала до сада 40. милиона синглова и 25. милиона албума.

Рођени на данашњи дан: 1944. Billy Vera, 1949. Wendy O. Williams (The Plasmatics), 1962. Roland Gift (Fine Young Cannibals) и 1985. Colbie Caillat

Догодило се 28. маја

1966. Боб Дилан је угостио Битлсе у својој соби у хотелу Мејфер у Лондону. Заједно су погледали филм Dont Look Back.

1966. Percy Sledge је са песмом When A Man Loves A Woman на врху америчке листе синглова.

1983. Четвородневни музички фестивал ”83” одржан је у Калифорнији. Наступили су Clash, U2, David Bowie, The Pretenders, Van Halen, Stray Cats, Men At Work, Judas Priest, Stevie Nicks, Willie Nelson. INXS, Joe Walsh, Motley Crue и Ozzy Osbourne. Фестивалу је присуствовало 750.000 посетилаца.

2019. Песма Ace of Spades од групе Моторхед је проглашена најбољом коцкарском песмом свох времена, по анкети онлајн покер дива PokerStars у којој је учествовало 1000 клијената.

Рођени 29. маја

1945. Гери Брокер је енглески певач, пијаниста и оснивач групе Прокол Харум. Група је популарност стекла као део Британске инвазије 60их година прошлог века. Објавили су 12. студијских албума. Умро је 2022.

1949. Френсис Роси је енглески певач, гитариста и суоснивач рок групе Статус Кво. Статус Кво је енглеска рок група коју су 1962. основали тадашњи тинејџери Френсис Роси и Алан Ланкастер. Група званично постоји од 1967. и одржала се до данашњих дана. Са 28 објављених студијских албума и са преко 60 хитова у Великој Британији, група се сматра најпопуларнијим британским рокенрол бендом.

1958. Марина Перазић је певачица забавне музике из Ријеке. Самостално и у дуету Денис & Денис, Марина Перазић је предводила талас електронске музике осамдесетих година код нас. Објавили су четири албума, а од песама које се памте издвајају се: Програм твог компјутера, Ја сам лажљива, Соба 23 и Воли ме још ову ноћ. Након одласка из групе 1987. креће у соло каријеру и објављује четири соло албума.

1967. Ноел Галагер је енглески певач, текстописац и гитариста. Суоснивач је бенда Оејзис са својим братом Лијамом, чији сам велики фан. Деби албум бенда ”Definitely Maybe” објављен је 28. августа 1994. године и постао је најбрже продавани британски деби албум свих времена. Са групом је објавио 7. студијских албума. Након што је напустио Оејзис 2009. године, формирао је бенд Noel Gallagher's High Flying Birds. Сматра се да је један од најутицајнијих текстописаца у историји британске рок музике.

Рођени на данашњи дан: 1935. Sylvia Robinson (Mickey & Sylvia), 1955. Mike Porcaro (Toto), 1956. LaToya Jackson и 1975. Mel B (Spice Girls)

Догодило се 29. маја

1942. Бинг Крозби снимио је песму White Christmas. Према Гинисовој књизи рекорда верзија коју је Крозби отпевао је најпрованији сингл свих времена са тиражем од 50. милиона продатих примерака.

1961. Рики Нелсон је не првом месту америчке листе синглова са песмом 'Travelin' Man.

1967. Мора да је било незаборавно на концерту у дворани Спалдинг на коме су наступили Cream, Jimi Hendrix Experience, Pink Floyd, Zoot Money, Geno Washington и Ram Jam Band. Карте су коштале 1. фунту.

1977. Бенд Warsaw је дебитовао уживо као предгрупа групи Buzzcocks на коцерту у сали Електрични Циркус у Манчестеру.

2005. Горилаз су на првом месту у Великој Британији са албумом ”Demon Days”.

Рођени 30. маја

1909. Бени Гудман је амерички џез музичар јеврејско-мађарског порекла познатији као „краљ свинга“ (King of Swing) али и као „Патријарх кларинета“ и „Професор”. За Гудмана се каже да оно што је урадио за џез и свинг има исти значај као и рад Прислија за рокенрол. Бени Гудман је један од најпознатијих музичара 20. века, да није било њега никада не било ни свинга ни ере великих бендова. Умро је 1986.

1951. Здравко Чолић познат и као Чола, је српски и југословенски певач и највећа звезда поп музике на овим просторима. У првом делу своје каријере (1968—1972) био је члан група Млади и лијепи, Амбасадори, Нови Амбасадори и Корни групе. Званичну соло каријеру започео је 1972. године, када је снимио своју прву песму Синоћ ниси била ту. Објавио је 15. студијских албума у периоду од 1975. до 2017. Представљао је Југославију на Песми Евровизије 1973, са песмом Гори ватра.

1958. Marie Fredriksson је шведска певачица, текстописац и водећи вокал поп дуа Роксет. Међународни успех су постигли 80их и 90их година серијом хитова као што су: One Wish, The Look, Dressed For Success, Listen to Your Heart, Dangerous и Must Have Been Love. Умрла је 2019.

1964. Том Морело је амерички текстописац, гитариста и политички активиста. Био је члан група Rage Against the Machine, Audioslave и Prophets of Rage. Магазин Ролинг Стоун га је ставио на 18. место своје листе најбољих гитариста. Примљен је у Дворану славних рокенрола 2023.

Рођени на данашњи дан: 1964. Armando Peraza (Santana), 1944. Lenny Davidson (The Dave Clark Five), 1945. Gladys Horton (The Marvelettes), 1949. Klaus Flouride (Dead Kennedys), 1955. Topper Headon (The Clash), 1964. Wynonna Judd (The Judds), 1966. Stephen Malkmus (Pavement), 1968. Tim Burgess (The Charlatans), 1974. Cee-Lo Green (Gnarles Barkley) и 1975. Brian Fair (Shadows Fall)

Догодило се 30. маја

1968. Битлси су почели снимање ”Белог албума”. Албум ће бити објављен за новоoсновану компанију Епл.

2013. Џони Кеш је добио нови музеј у Нешвилу. Музеј поседује највећу колекцију артефеката и меморабилија великог музичара.

2014. Арета Френклин је добила почасну диплому универитета Харвард за допринос музици.

Рођени 31. маја

1938. Peter Yarrow је амерички текстописац и певач, познат као члан фолк трија Peter, Paul and Mary. Yarrow је коатор великог хита Puff, the Magic Dragon из 1963. Објавио је пет соло албума.

1948. Џон Бонам је британски бубњар и члан рок групе Лед Цепелин. Од првога сусрета са музиком Цепелина заволео сам како Бонам свира бубњеве. Био је познат по виртуозној свирачкој техници и „осећају“ за ритам. Као члан групе Лед Цепелин, Бонам је постао један од најпоштованијих и најутицајнијих бубњара у историји рока. Умро је 1980.

Рођени на данашњи дан: 1948. Paulinho da Costa (Percussionist), 1952. Karl Bartos (Kraftwerk), 1962. Corey Hart, 1964. Darry (DMC)l McDaniels (Run-D.M.C.) и 1980. Andy Hurley (Fall Out Boy)

Догодило се 31. маја

1961. Чак Бери је отворио Бери Парк, забавни комплекс у близини Сент Луиса. Парк је имао золошки врт, голф терен и панорамски точак.

1976. Чланови групе Ху су се уписали у Гинисову књигу рекорда као најгласнији бенд, када су на концерту на стадиону фудбалског клуба Чарлтон свирали 120 децибела.

1980. Тема из филма M*A*S*H* (Suicide Is Painless) је на првом месту британске листе синглова.

1980. Lipps Inc су на првом месту америчке листе синглова са песмом Funkytown. Песма је хит и у Немачкој, Холандији и Норвешкој.

1986. Питер Гебријел је снимио свој албум ”So” са кога су се издвојиле песме Sledgehamme и Don't Give Up.

Рођени 1. јуна

1934. Пет Бун је амерички певач, глумац и композитор. Популарност је стекао 50их година низом хитова које је снимио. Продао је више од 45. милиона плоча.

1947. Рони Вуд је енглески музичар, гитариста, музички продуцент и сликар, најпознатији као гитариста рок група Смол фејсис и Ролингстонси од 1975. године, када је заменио Мика Тејлора до данас. Рони се такође успешно бави сликарством и цртањем карикатура.

1974. Аланис Надин Морисет је канадско–америчка певачица, композитор и филмска глумица. Њен дебитантски албум, ”Jagged Little Pill” из 1995, постао је један од најуспешнијих албума свих времена, а процењено је да је продат у тридесет милиона примерака широм света. Након њега је следио албум ”Supposed Former Infatuation Junkie”, који је такође био успешан, мада изразито мање од претходника. На трећем албуму, Under Rug Swept, преузела је улогу главног продуцента. Следила су још два албума: So-Called Chaos и Flavors of Entanglement. Аланис је такође закорачила у глумачке воде, појавивши се у неколико филмова и серија.

Рођени на данашњи дан: 1950. Graham Russell (Air Supply), 1959. Alan Wilder (Depeche Mode), 1960: Simon Gallup (The Cure), 1963. Mike Joyce (The Smiths) и 1981. Brandi Carlile

Догодило се 1. јуна

1959. Прва епизода емисије Juke Box Jury емитована је на БиБиСију. Домаћин емисије је Дејвид Џекобс који је са гостима у студију рецензирао свеже објављена издања.

1966. Битлси снимају песму Yellow Submarine у студију Еби Роуд у Лондону. Џон Ленон производи мехуриће у канти воде, док цела дружина маршира по студију и пева "We all live in a yellow submarine".

1967. Дејвид Боуви је објавио истоимени први албум. Са албума су објављена два сингла Rubber Band и The Laughing Gnome.

1969. Plastic Ono Band је снимио песму Give Peace A Chance током перформанса у Монтреалу. Пратећи вокали су били Фил Спектор, Ален Гинзберг и Тимоти Лири.

1977. Боб Марли је свирао први од четири концерта у дворани Рејнбов у Лондону. Због повреде ноге коју је зарадио на фудбалу, остатак турнеје је морао бити отказан.

1987. ”Sister” је назив четвртог студијског албума групе Соник Јут. Уредник са портала AllMusic Стефан Томас је албум прогласио ремек делом 80их година који је надмашен њиховом следећом плочом ”Daydream Nation”.

2005. Џек Вајт се оженио са менекенком Карен Елсон. Венчање је одржано на реци Амазон у кануу специјално направљеним за ту свечаност. Венчање је водио шаман.

2013. Песма Modern Vampires of the City од групе Vampire Weekend је на првом месту америчке листе синглова.

Рођени 2. јуна

1941. Чарли Вотс је енглески бубњар и један од најдражих бубњара. Човек геније. Био је члан енглеске рок групе Ролингстонси од 1963. године до своје смрти. Својевремено је основао и властити џез бенд. Стонсе сам гледао три пута. Први пут у Будимпешти 1994. по неком пљуску који је трајао све време концерта. Када је Чарли изашао на бину из мене је излетео урлик одушевљења што се напокон срећемо уживо. Вотс је умро 2021. године.

1967. Тања Јовићевић је певачица и некадашња чланица рок групе Октобар 1864. Први албум под називом ”Октобар 1864”. објављују 1987. а снимљен је у београдском студију „О”. Други албум ”Игра бојама” излази 1988. године, док је трећи албум ”Црни плес” објављен 1990. године. Била је и чланица групе ЕКВ.

Рођени на данашњи дан: 1944. Marvin Hamlisch, 1950. Chubby Tavares (Tavares), 1955. Michael Steele (The Bangles), 1960. Tony Hadley (Spandau Ballet), 1970. B-Real (Cypress Hill), 1976. Tim Rice-Oxley (Keane) и 1980. Fabrizio Moretti (The Strokes)

Догодило се 2. јуна

1957. Џони Реј је на врху британске листе синглова са песмом Yes Tonight Josephine.

1962. Реј Чарлс је стигао до првог места листе синглова са обе стране Атлантика са песмом Can't Stop Loving You коју је написао Дон Гибсон.

1966. Френк Синатра је на првом месту британске листе синглова са својим класиком, песмом Strangers In The Night.

1978. Група Thin Lizzy је објавила двоструки албум ”Live And Dangerous”. Албум је сниман на турнеји која је пратила албуме ”Johnny The Fox” и ”Bad Reputation”. Стигао је до другог места у Великој Британији.

1984. Дуо Вем је са песмом Wake Me Up Before You Go Go на првом месту британске листе синглова.

1990. Другог јуна 1990. године бенд Вампири је снимио спот за песму Рама Лама Динг Донг. Један део спота сниман је на крову биоскопа 20. октобар, а други део на Калемегдану. Снимак је некако дошао до РТБ и убрзо је постао ТВ хит, а тек се потом почео да врти на радију. Вампири су српски ду-вап састав, настао у Београду 1990. године који је био је активан до 1998. године. Бенд су оформили Александар Ераковић-Ера, Дејан Пејовић-Пеја, Душан Варда-Дућа, Горан Реџепи-Геџа и Душан Павловић-Луде. Вампири су издали пет албума.

2005. Алекс Капранос певач групе Франц Фердинанд је ухапшен у Москви, под оптужбом да је шпијун и агент британске тајне службе. Путујући под стварним презименом Хантли, оптужен је да је украо информације о руском оружју. Стварни агент је 90их користио то презиме, а ослобађајућа околност је и податак да је био 13. година старији од несрећног Алекса.

2016. На службеној листи винил албума у Великој Британији на првом месту је Дејвид Боуви са својом компилацијом ”Changesonebowie”. Продаја винила је порасла за 32% у односу на прошлу годину.

"Питање је да ли је ово нека апокалиса коју тренутно доживљавамо, а нисмо је свесни, или смо у неком постапокалиптичном периоду, након короне, након свих ових ратова који су се десили. Али постоји још увек нека нада, нека искра оптимизма, то су те светлости позорнице, уметност, култура, нешто што може да нас оплемени и да се изборимо са свим потешкоћама у којима сви заједно живимо", рекао је Мирослав Мики Радоњић, директор Стеријиног позорја.

Представа Било једном у Новом Саду, која отвара фестивал, преиспитује судбину и улогу позоришта у савременом друштву. Овогодишња селекција одраз је квалитета позоришног репертоара, а он је скроман, оцењује селекторка.

"Стеријино позорје као фестивал није ту да лечи наше позориште, него да на одређен начин успостави дијагнозу и каже- ево у овом тренутку наше позориште, наша савремена драматургија или преиспитивање наше традиције- ево ту се налази, на том су нивоу, ајде да видимо шта можемо учинити да то поправимо", рекао је Мирослав Мики Радоњић, директор Стеријиног позорја

Од оснивања, фестивал је простор и за приказ других уметничких форми. Први пут, његов део су и „Филмски кругови" са шест документарних филмова.

"Сваки на свој начин прказује разне фазе и периоде Југославије, од њеног настанка преко борбе за независност, Југославије као лидера у покрету несврстаних, затим безбрижност тога времена, система социјалистичког самоуправљања па све до њеног крвавог пада и после жала за домовином", рекла је Јелена Галетин, Програм „Филмски кругови"

Филмова ће бити приказани у бископу Арена до 27. маја, док програм Стеријоног позорја траје до 3. јуна, када ће бити проглашени победници.

„Најбољи савезник сваке градње је рационално планирање средстава. Када архитекте раде у изобиљу, губе дисциплину и почињу да фантазирају. Код градње је увек добро знати границе, докле може да се иде. Али појам 'штедљивих простора' у архитектури не значи смањивање квалитета живљења, само ниске трошкове градње и одржавања“, каже кустос Адолф Штилер.

Изложба користи метод из концептуалне уметности – скромна визуелност, богата идеја.

Концепт је овде у естетици нових материјала направљених од старог и одбаченог. Где год се погледа, лепи отпад. Ништа није оно што се чини да јесте – терацо је од картона, керамика од пластике, цигле од сена, цемент од индустријских гасова, а ве-це је хемијска фабрика. Млади „Студио Колизија“ промовише рециклирање и "upcycling" као главну уметност будућности.

„Постоји много вредних ствари које се бацају. Зашто данас друштва цене само ново? Немогуће је рециклирати све, али много тога може; метал и дрво увек“, истиче Лара Хофбауер из „Студија колизија“.

Испод филозофије спаса и естетизације отпада стоји план конкретне архитектуре такозваних плус-кућа, које стварају добро темперисане просторе код себе и око себе.

„Плус-плус-плус се односи на технике којима се зграде претварају у постројења за производњу енергије. Такозване 'пасивне куће' су и до сада биле енергетски самодовољне, али нова генерација тог типа производи енергију као мини електрана. Преко дубинских сонди и пумпи оне су са околином повезане у циркуларни систем топлих вода. Знање и техника већ постоје, потребни су план и воља“, наводи Штилер.

Све је више изложби које веднују штедљиво и домаћинско понашање. То је већ читав један тренд на делу: Како са планетом Земљом постићи нови споразум о коришћењу природних ресурса.

Изложбе као ова раде исто оно што и еколошки покрети као "Frideys for Future" и "Next Generation" – само без насиља.

Награда је једногласно додељена Николи Радосављевићу за полиптихалну графичку инсталацију под називом "Ћелија" изведену у техници класичног линореза на папиру, димензија шеснаест пута два метра.

Централна изложба Међународног тријенала савремене графичке уметности отворена је у петак у Кракову, саопштио је Музеј жртава геноцида.

На овогодишњем тријеналу, под кустоском темом МОМЕНТУМ, стручни жири у саставу Енрике Чагоја (САД), Грегори Хандрек (Пољска), Трејси Хил (Велика Британија), Јан Стефан Петерсон (Норвешка-Шведска) и Марта Ана Рачек Карц (Председница одбора Међународног тријенала графике, Пољска) бирао је између неколико стотина графичких уметника из целог света и након селекционог процеса спроведеног у три фазе, који је трајао од новембра 2023. до фебруара 2024. године, одабрао укупно 120 уметничких дела која ће бити представљена на централној изложби Тријенала.

Art European Prize је главна награда ове међународне изложбе која се додељује једном у три године за свеобухватна достигнућа у графичкој уметности.

Никола Радосављевић, рођен 1991. године у Ужицу, дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду, одсек примењене графике, атеље графика и књига, 2014. године.

Мастер студије завршио је на истом факултету, графички одсек, 2015. године. Докторирао је на студијама Факултета примењених уметности у Београду, одсек примењених уметности и дизајна, 2020. године, на тему књиге уметника и новомедијских графичких пракси.

Друге мастер студије завршио је на графичком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду 2022. године у класи Владимира Вељашевића. Финалиста награде Мангелос за 2023. годину.

Добитник је више националних и међународних награда у области цртежа и графике. Учествовао је на више колективних, а реализовао је 45 самосталних изложби у земљи и иностранству.

Поред осталог, добитник је награде Велики печат Галерије графичког колектива у Београду 2022. године, награде Златна игла УЛУС-а за 2022. годину и Златне игле Међународног бијенала суве игле у Ужицу 2023. године.

Ово је Радосављевићево друго учешће на овој најпрестижнијој изложби у свету након 2019. године када се први пут на истој представио линорезима из изузетно успешног графичког циклуса под називом "Историја додира".

Песмом и игром са домаћинима оживели су причу о народној ношњи и старим занатима на концерту у Дечјем културном центру.

„Ја сам Јована Шербез. Долазим из Минхена, играм фолклор, ја сам у једном културно-уметничком друштву и управо носим једну ношњу Шумадија. Имам јелек и једну кецељу, кецеља је из Шумадије и имам једне опанке са Златибора, и овде је једна ружа”, каже Јована Шербез која похађа наставу у Бајерну.

„Ја сам Марија Миливојевић и долазим из Темишвара, Румунија. Учимо у школи `Доситеј Обрадовић`. Наша школ је једина српска гимназија у целој Румунији. Научила сам српски језик са својим родитељима, исто настављамо још више да га учимо у нашој школи. Највише учимо о Доситеју Обрадовићу и Вуку Караџићу пошто је он направио српску азбуку”, рекла је Марија Миливојевић, уленица Теоретске гимназије „Доситеј Обрадовић“ у Темишвару.

„Ја се зовем Милана Вукаловић. Долазим из српског културног друштва `Јавор `из Вуковара. Ми смо дошли у Београд како би се дружили са другарима и како бисмо певали. Похађамо двојезичне школе. Имамо наставу и на српском и на хрватском језику, такође учимо српску историју и културу. Волимо све српске песме и популарне и оне мало старије. Волимо српске глумце, серије, филмове и тако даље… Ја сам прву пут ту на Сабору, али деца су и пре долазила”, каже Милана Вукаловић из Српског певачког друштва „Јавор", из Вуковара.

Занима их како њихови вршњаци у Србији проводе слободно време и каква им је школа.

„Углавном знају основне географске појмове и важне личности. Интересују их како се неки специфични изрази из језика којима говоре у земљама у којима живе преводе на српски језик, и исто их занима како се ћирилично пишу неке речи које често користе”, изјавила је Ивана Табори Обрадовић, уредница манифестације.

Деца из дијаспоре смештена су у домовима ђака београдске основне школе „Старина Новак".

До недеље ће учествовати у бројним програмима и спортским такмичењима и обилазити знаменитости Београда.

Као дугогодишњи филмски уредник РТС-а формирао је укус многих филмофила, а осим режије бројних филмских и телевизијских остварења Новаковић је био идејни творац и данас незаобилазне „Хронике ФЕСТ-а“, емисије кроз коју је на телевизију довео највећа имена светског филма, од Де Нира преко Фелинија до Џека Николсона... Бројне иницијативе и јединствену личну харизма Слободана Новаковића и данас памти стручна и шира јавност.

У књизи „Слободан Новаковић – Личност као метафора“ сабрано је око осамдесет текстова од којих је неке писао сам Слободан Новаковић, а неке су други писали о њему. Књига је илустрована са пар стотина аутентичних фотографија из породичног албума, илустрација, цртежа и карикатура. Према речима аутора издања, Марка Новаковића, на припреми се радило око годину дана: "Верујем да смо направили добар избор материјала. У књизи је заступљено више области у којима је мој отац радио, као што су филм, сатира, телевизија и сликарство”- нагласио је Новаковић.

Биографија Слободана Новаковића

Слободан Новаковић (Београд, 1939–2007) био је књижевник, редитељ, филмски и ликовни критичар, сатиричар и теоретичар медија. Након две године студирања светске књижевности завршио је студије драматургије у првој генерацији професора Јосипа Кулунџића, на Факултету драмских уметности у Београду.

Аутор је књига о филму и телевизији: “Време отварања” (огледи о “новом филму”), “Филм као метафора” и “Човек, медиј”. Био је стални филмски критичар у листовима “Младост”, “Књижевне новине”, “Комунист” и “Политика експрес”. Покретач је “Хронике ФЕСТ-а” на Телевизији Београд, на којој је уређивао емисије из културе и уметности. Био је дугогодишњи уметнички директор Београдског фестивала документарног и краткометражног филма (у фестивалску конкуренцију први је уврстио и електронску технологију), један од оснивача ФЕСТ-а, а као Уметнички директор, заједно са Војиславом Вучинићем, створио је Фестивал ауторског филма.

Режирао је средњеметражни играни филм “Време коња”, играну телевизијску серију “Филип на коњу” и велики број документарних остварења од којих се издвајају филмови “Родослов”, “Келти”, “Десетина на бијеналу” и “Пут”. Као драматург је радио на неким од најзначајнијих играних серија у историји Телевизије Београд, као што су “Музиканти”, “Љубав на сеоски начин”, “Камионџије” (за које је написао и текст песме за уводну шпицу) и “Сиви дом”.

Заговорник је теорија “ауторског филма” и “отворене метафоричности” филмског дела. Залагао се за тезу да је телевизија неметафорички медиј и
да није посебна уметност…

Награђиван је у земљи и иностранству за режију већег броја документарних и телевизијских филмова (“Златна харфа” – Даблин, “При женес” – Минхен, Златна медаља “Београд” за експериментални филм, “Гран при” фестивала у Неуму...). Написао је и неколико књига белетристике, претежно сатиричног жанра (“Лудости”, “Краљеви и поданици”, “Сатанске приче”) и позоришне комаде извођене на београдским сценама (“Алиса у земљи прогресивних чуда”, “Хајдуци”…).

Познат је и као велики присталица спортског друштва “Партизан”, у коме је радио као дугогодишњи потпредседник фудбалског клуба, а написао је и текст химне “Партизана”. Као савезни фудбалски судија одсудио је преко пет стотина фудбалских утакмица у СФР Југославији, од најнижих категорија па све до Прве савезне лиге.

Бавио се и ликовном уметношћу, нарочито кроз своје две збирке ликовних критика “Ликовна аркадија” и “Буриданов критичар” и био колекционар слика многих најзначајнијих српских сликара. Био је ожењен супругом Драгославом са којом има сина Марка, који је филмски и телевизијски редитељ и уредник у играном програму Радио-телевизије Србије.

Изложба ће бити отворена до 6. јула, а на свечаном отварању Херберт Штармулер је изјавио: „Први пут сам ван Аустрије изложио ову поставку сад у Београду, захвалан Адлигату за све што ради у култури. Тек после Београда, уследиће светска турнеја“.

Херберт Штармулер фотографише поруке урбаних средина, мења их, пресликава, дешифрује, објашњава и преувеличава знакове скинуте са улице. Маракеш, Париз, Беч – сваки град има другачији рукопис. Херберт нам показује скривени језик града. Знакове поред којих немарно пролазимо. Јавни простор се дешифрује кроз приказ детаља, фокусирањем на врло специфичне елементе слојева слике.

Метода је фокусирање. Целина постаје видљива из детаља. Појављују се преовлађујуће, доминантне боје, потези, материјали. Приказане су године, често деценије. То су погледи из градских дубина, из којих се осећања могу доживети, поново проживети. Град непрестано рађа експериментална поља уметности, гомилајући вести о људским радостима, активностима, тензијама и протестима, обликујући их у 'арт брут' савременике.

Херберт Штармулер је организовао мноштво хуманитарних пројеката у Африци, а у Србији је познат као највећи донатор књига у историји нашег народа - сакупио је и поклонио чак 70.000 књига које је у више наврата слао Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат.

Херберт је сакупљао публикације широм Аустрије да би затим шлеперима биле отпремане за Београд. Његове књиге чине значајан део колекције београдског Музеја књиге и путовања, али су завршиле и у више од стотину школских, сеоских и болничких библиотека широм Србије и Балкана.

За своје заслуге добио је Повељу захвалности Адлигата која му је уручена на Скупштини Удружења у САНУ, а носилац је и одличја Српског филантропског форума „за исказано доброчинство, за дарове који су обележили модерно даривање у Србији, за несебичну подршку култури у тешким временима“ коју је добио за Национални дан давања 2022. године.

Фолклор и бунтовништво су били основни састојци који су, уз врхунске музичаре и урнебесан наступ, доводили публику до катарзе. Марадона је концерте поредио са осећајем када постигне гол на великој утакмици.

„Кад овако ретроспективно говорим, мислим да је судбина тог бенда била заправо да преузме крај панк музике у оном смислу у којем је она била и активна и говорила о социјалним, о егистенцијалним и свим другим проблемима. Јер кад узмете музику данас, она једино што не дира то су та жаришта из којих се развија и човек и његова друштвена заједница. Е, ми смо то радили“, каже Емир Кустурица.

„Но смокинг оркестра“ је био јединствен феномен у тренутку када је музичка индустрија посустала, а музичко наслеђе народа света постало феномен популарне културе.

Монографија садржи више од 400 фотографија и текстове који сведоче о узбудљиве две и по деценије живота са групом на турнејама.

„Прича није хронолошка у књизи, него има поглавља – хотели, путовања, концерти – документовано је све, преко 1.000 концерата где смо били и шта смо радили. Имали смо за тих 25 година преко 20 концерата само у Буенос Ајресу. Највише концерата смо имали у Јужној Америци и Русији“, наводи аутор монографије, Драган Теодоровић.

Емир Кустурица је рекао да је „проверена гласина“ да се музиком више неће бавити, јер се враћа снимању филмова.

„Мислим да су јако фотогеничне. Око камере је моментално савладано њиховом лепотом и једноставности. Ти атмсоферични простори делују на ум посматрача, који не може друго него да их преводи у божанске. Кроз промишљени систем отвора и тунела светло улази у кубичне просторе, што на фотографији добија ефекат скулптуралних светлосних форми“, рекао је Џејми Макгрегор Смит, аутор књиге и фотографија.

„Однос између сакралне архитектуре и бетона је темељно одређен. Бетон обнавља примордијални квалитет архитектуре као моћи градње. И старији објекти од камена су рачунали на ефекат монолита. Бетон као монолитски материјал у принципу ради то исто. Црква иза мене то добро илуструје: Бетон се као цвет формира према светлу, цепа да би пропустио зраке Сунца и тако довео у везу два аспекта сваке сакралне архитектуре - фасцинацију и страхопоштовање“, рекао је Ивица Брнић, професор архитектуре на Техничком универзитету

Црква бечког архитекте Виктора Хуфнагла с почетка осамдесетих спада у трећу генерацију бетонског сакралног дизајна. Од пре две године је у власништву Српске православне цркве. Аутор је представља у поглављу „Величанствено“.

„Кад сам је први пут видео споља, остао сам без даха. Унутрашњост је још фасцинантнија. У поредјењу са другим објектима, њени архитектонски украси и колори поседују јединствене сликарске квалитете. Форме су симболички везане, представљају Месец, звезде, небо и буде осећај универзума који постоји ван наше физичке реалности. Џејми Макгрегор Смит, аутор књиге и фотографија.

Српска православна црква нерадо напушта традиционални стил, али и она развија укус са временом. Храм Богородице Акатисте у Бечу добар је пример: Централна перспектива Византије, степенаста пирамида Месопотамије; испод бетон, споља опека, а унутра мајолика Југендстила - и православна литургија.