Декодирање науке: Анксиозни поремећаји

Анксиозни поремећаји су другачији од нормалне забринутости и анксиозности. Они су група сметњи, које вас онемогућавају да се борите са животним, свакодневним тешкоћама и проблемима, а могу се развити у озбиљне здравствене проблеме. Анксиозни поремећаји могу довести до тога да људи покушају да избегну ситуације, које изазивају или погоршавају њихове симптоме. То може утицати на учинак на послу, школски рад и личне односе, с обзиром да се манифестује избегавањем разних социјалних дружења, путовања до свакодневних ситуација и животних потреба. Оно шро сада спада према старој и новој класификацији у анксиозне поремећаје су фобије, панични поремећај и генерализовани анксиозни поремећај који се дефинише хроничном бригом. Опсесивно-компулзивни и посттрауматски стресни поремећаји су сада одвојени, али имају одређене карактеристике на основу којих су слични претходним поремећајима, пре свега повишену анксиозност и застрашујуће менталне садржаје.

Патолошка анксиозност је кључни симптом анксиозних поремећаја, она може бити непрестана, као код генерализованог анксиозног поремећаја или повремена, као код паничних поремећаја, и ситуационо условљена код различитих врста фобија. На физиолошком нивоу то су добро познати симптоми: убрзано лупање срца, убрзано дисање, мишићна тензија, сметње у грудном кошу услед неправилног дисања и контракције мишића, знојење, блага вртоглавица, мучнина, трњење удова, зујање у ушима. Сваки од анксиозних поремећаја прате одређени мисаони садржаји који служе одржавању стања узнемирености, доминантна дисфункционална понашању су тзв. сигурна и избегавајућа понашања. Третман анксиозних поремећаја укључује когнитивно-бихејвиоралну терапију, као психотерапију избора и у неким тежим облицима употребу медикамената.

Анксиозни поремећаји су ометајући за особу и онемогућавају јој да нормално функционише у својој средини и обавља свакодневне обавезе. Оно што је важно, јесте да се уз одговарајући третман ови поремећаји могу превазићи, а као и за све врсте проблема важно је да особа што пре идентификује, шта јој се дешава и активира се како би решила проблем. О анксиозним поремећајима у емисији нам говори др Сања Марјановић, психолог.