Од својих почетака до данашњих дана – старачки домови

Установе које за свој примарни циљ имају целокупно збрињавање у складу са индивидуалним потребама старије популације знамо као старачке домове. У домове за старе збрињавају се сви они који нису у могућности да се старају о себи и не могу више да живе сами.

Од својих почетака до данашњих дана – старачки домови Од својих почетака до данашњих дана – старачки домови

Много је разлога зашто се то дешава али су најчешћи разлози дубока старост, болести или комбинација ова два најчешћа узрока. Од најранијих времена људска историја показује да су људи имли потребу да се брину о популацији треће животне доби.

У зависности од степена цивилизацијског развоја, културе, традиције, обичаја, поднебља у коме су живели, људи су се на различите начине опходили према најстаријим чановима својих заједница.

Записи који датирају из времена старе грчке показују да су се уз појаву првих болница појавила и прва уточишта за најсиромашније грађане – кседонохије.

Такође су широм тадашње Грчке осниване и геронтохомије – прихватилишта за старе и немоћне.Током даље људске историје организовани смештај старих особа био је углавном везан за градске средине.

Све већи градови са све већим приливом становништва морали су бити боље организовани по свим питањима људске егзистенције. Средњи век је донео несигурна времена када је много људи изгубило своје домове и лутало у потрази за мрвицом сигурности.

Широм Европе ницали су такозвани хоспитуми. Ове установе су истовремено биле нека врста хостела за путнике намернике и ходочаснике, склоништа и прибежиштаза старе, онемоћале, најсиромашније слојеве тадашњег друштва и сирочад без породице. Углавном су се налазиле у склопу манастира или у близини градских капија.

Технолошке и све остале револуције узимале су свој данак. Бивши војници који су током свог службовања остајали без породица, крова над гавом морали су бити некако збринути.

Пре времена остарели радници бројних фабрика, рудника и осталих индустријских постројења који више нису имали снаге ни могућности да раде и привређују постајали су све већи социјални проблем који су тадашње власти покушавале да реше отварањем домова за старе.

На нашим просторима први домови за старе оснивани су у послератним годинама. Ови старачки домови су по својој организационој форми били домови за трајни смештај. Неки од ових домова збрињавали су пензионере који од својих предузећа из којих су се пензионисали нису добили станове.

У данашње време ситуација се умногоме разликује. Последњих деценија отворени су многобројни старчки домови који удовољавајуразличитим потребама.

Примарна је помоћ остарелим људима који нису у стању да се задовољавајуће брину о себи. Ова помоћ подразумева целокупну животну бригу о становању, исхрани, одржавању личне хигијене, здрављу, медикаментној и свим неопходнимтерапијама, нези, лаганим радним активностима, провођењу квалитетно употпуњеног слободног времена.

Неки од старачких домова обезбеђују и полудневни или целодневни боравак у својим просторијам аил и уколико таква потреба постоји, помоћ у дому корисника својихуслуга.

Савремени старачки домови су посебна места за боравак старијих. Најважнији аспект боравка корисника је двадесетчетворосатни надзор који подразумева надзор од стране лекара, медицинских сестара, неговатеља и осталог запосленог особља.

Сваком кориснику и његовим потребама приступа се индивидуално од терапијског протокола до исхране прилагођене појединцу.

Под старе дане потреба да се осећамо сигурно и безбедно је повећана. Простор у коме корисници старчких домова бораве је прилагођен ограничењима у кретању. Толико потребна пажња и нарочито битна емотивна подршка које у старости не сме  недостајати,овде је део свакодневног опхођења.

Заблуда је да одласком у старачки дом престаје свака социјална активност. Често су баш старачки домови центри врло активногдруштвеног живота. Славе се рођендани, обележавају празници и актуелни датуми, такмичи се у певању и плесовима, одигравају се литерарне вечери и драмске представе.

У модерним старачким домовима радне и окупационе терапије су уведене да би се очувало психофизичко здравље корисника. Разне врсте благих вежби, ручни радови, креативне радионице, све је ово у служби очувања свих аспеката здравља појединца.

Већина установа овог типа смештена је у мирним деловима градова, са мањим или већим двориштем у коме се може шетати или боравити када време то дозвољава,онима који уживају у боравку у природи.

Хигијенски стандарди су на веома високом нивоу и у складу су састандардима прописаним од стране Светске здравствене организације.

Смештај који нуде старачки домови су једнокреветне, двокреветне, трокреветне, четворокреветне собе и апартмани. Углавном свака соба има припадајуће купатило. Собе у старачком дому су прозрачне и светле, терасу се простране и осунчане, простори се уређују са пажњом и разумевањем потреба. Особље које се запошљава у старачком дому је стручно и квалификовано, љубазно и посвећено потребама својих корисника.

Сајт mirandre.com помоћи ће вам у избору адекватног старачког дома за вас или вама драгу особу којој је дом потребан. Посветите нешто више времена детаљном прегледу сајта мирандре.цом да бисте се детаљно упознали са понудама високо рангираних старачких домова који постоје на нашим просторима.

Сазнаћете много о раду установа, методама, стандардима који се поштују. Обиље фотографија може вам можда рећи још више о животу у савременим домовима за старе особе. Све потребне информације сада имате на једном месту.

субота, 01. јун 2024.
28° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије