Решена мистерија изградње египатских пирамида, верују научници

Истраживачки тим са Универзитета Северне Каролине Вилмингтон открио је да су пирамиде, поред којих је недавно такође откривена и мистериозна подземна аномалија, вероватно изграђене дуж давно изгубљеног, древног огранка реке Нил – који данас покрива пустиња и оранице.

Дуги низ година, археолози су мислили да су стари Египћани сигурно користили оближњи водени пут за транспорт камених блокова потребних за изградњу пирамида.

Али до сада, „нико није био сигуран где је та локација, њен облик, величину или близину овог мега воденог пута до данашњег места пирамида", рекала је једна од ауторки студије, професорка Иман Гонајм.

Река која се мења

Као и друге реке, Нил се прилагођаваo и мењаo током времена као одговор на климатске промене, поплаве и суше. Људи и места се такође крећу са реком. У прошлости су цивилизације падале и дизале се у складу са овим променама.

Нил није увек изгледао или функционисао као сада. Трагови некадашњег тока реке и њених огранака могу се наћи скривени испод површине земље.

Многи научници су расправљали и тражили одговоре на мистерије Нила. Претходна истраживања су документовала доказе о постојању делова древних водених путева или мочвара, посебно у близини пирамида у Гизи.

Узводно близу Луксора, обрасци миграције Нила су истражени, а низводно напуштени канали откривени су у делти Нила. Ипак, до сада научници нису имали свеобухватну мапу и разумевање пловних путева који су у прошлости хранили опсежни ланац пирамида од Лишта до Гизе.

Међународна сарадња научника

У напорима научника са свих континената, истраживачи су користили радарске сателитске снимке, историјске мапе, геофизичка истраживања и језгро седимента (технику коју користе археолози да пронађу доказе из узорака) да би мапирали рукавац реке – за који верују да је нестао због велике суше и пешчаних олуја пре више хиљада година.

Тим је успео да „продре испод песка и направи снимке скривених карактеристика терена“ коришћењем радарске технологије, наводи се у студији објављеној у часопису Нејчр.

Међу тим скривеним карактеристикама биле су и „реке и древне структуре“ које се простиру у подножју места где лежи „огромна већина староегипатских пирамида“, наводи професорка Гонајм.

У интервјуу за Би-Би-Си, једна од коауторки студије, др Сузан Онстин, рекла је да је „лоцирала речни крак и дошла до података који показују да је постојао пловни пут који би се могао користити за транспорт тежих блокова, опреме, људи. Све то нам заиста помаже да објаснимо технологију у градњи пирамида“.

Тим је открио да је речни крак – назван Ахрамат грана, (ахрамат што значи пирамиде на арапском) – био дугачак отприлике 64 километра и широк између 200-700 метара.

И граничио се са 31 пирамидом, које су изграђене пре 4700 и 3700. година.

Откриће овог изумрлог речног огранка помаже да се објасни велика густина пирамида између Гизе и Лишта (место сахрањивања владара Средњег краљевства), у садашњем негостољубивом подручју сахарске пустиње.

Близина речног крака комплексу пирамида указује да је била „активна и оперативна током фазе изградње ових пирамида“, наводи се у студији.

Др Сузан Онстин је објаснила да су древни Египћани могли да „користе енергију реке за ношење ових тешких блокова, а не људски рад“, додајући да је „то подразумева много мање напора“.

Шта се десило са огранком Ахрамат?

Временом се Ахрамат огранак померио на исток и на крају је вода престала да тече дуж њега. Истраживачи не знају тачно зашто. Можда су Огранак Ахрамат и његова ћерка, данашња река, били заједно једно време.

Река се можда постепено померила ниже ка лежећој поплавној равници, према садашњој локацији Нила. Такође је могуће да је тектонска активност нагнула целу поплавну равницу ка североистоку, претпостављају научници.

Трећа могућност је да је повећање песка нанесеног ветром можда испунило речни канал. Повећање таложења песка највероватније је повезано са периодима дезертификације у пустињи Сахаре у северној Африци.

Померање и смањење гране Ахрамат такође се може објаснити укупним смањењем протока воде услед смањених падавина и веће сушности у региону, посебно током краја Старог краљевства.